Tu pre neki dan, raspevala se zaposlenica u "velikoj" televiziji, podigla dron u nebesa i, sa puno ljubavi i svih čula, ispevala strofu o đubrištu na kojem je stajala, javljajući narodu dole u kotlini:

Tamo gde se pogled sklanjao, uskoro će se zbog njega dolaziti!

Uh...

Dok sam gledao prilog, ronio sam suze od radosti da će se "zbog pogleda" dolaziti, jer sam upravo bio taj iz strofe koji je na desetine i više puta pogled sklanjao, zatvarao čula da bih mogao da se sačuvam. I ne samo to, 15. jula godine 2025. u 9,25 sam sa lica mesta prijavio požar Vatrogsanoj jedinici Pirot, koja je stigla neki minut pre deset dok je požar od ogromnog đubrišta zahvatao predivnu borovu šumu i krenuo ka Prisjanu!

Da li se mislilo na taj pogled, tog dana jula?!

Vraćam se u prošlost:

Godina 2017, 10. avgust. Moj sagovornik Zoran Krstić, tada načelnik Odeljenja za urbanizam i stambeno komunalne poslove, potpisao je upozorenje da se skreće pažnja građanima da se građevinski otpad odlaže samo na mestu Drvarnik, jer je Skupština grada donela odluku i odredila upravo ovo mesto, na 4 kilometra od Prisjanskog naselja prema selu Prisjan.

Tu oko nas! Divlje deponije – naš nemar, ili još gore, način ponašanja! Da li i način življenja!!!???

Kazne za nekontrolisano odlaganje gradjevinskog otpada

Videli ste, na Drvarniku sve i svašta.

Da li su komunalni inspektori kažnjavali ili ne, tek Drvarnik je prerastao u ogromnu deponiju, bogami skoro istu kao onu "na kraju grada", koja se upravo sanira.

Drvarnik je kroz vreme doživeo dva načelnika Odeljenja i dva direktora Regionalne deponije i, za sada, jednog gradonačelnika. 

Godine 2021, bio je 21. maj, imao sam prvi i poslednji veliki intervju sa Nebojšom Ivanovom, direktorom Regionalne deponije. U razgovoru smo stigli i do Drvarnika. Tačnije, rekao je da je to, pored deponije kod Tigra, još jedan veliki zadatak.

Prva faza sanacije i rekultivacije Starog smetlišta do kraja godine

Ulagao sam "ogroman napor" (pesme nisam pisao) da skrenem pažnju. Interesantno, Drvarnik je zaboravljen kao naziv, odomaćio se: smetlište na putu za Prisjan.

Za to vreme, često sam bio "na putu za Prisjan" i svraćao na mesto, kako rekoše:

Tamo gde se pogled sklanjao, uskoro će se zbog njega dolaziti!

Tu oko nas! Divlje deponije – naš nemar, ili još gore, način ponašanja! Da li i način življenja!!!???

Kako sprečiti nepropisno odlaganje otpada i stvaranje divljih deponija

U poslednje vreme, građevinski otpad, šerpe, lonci, šporeti, jorgani, dušeci, televizori u boji, kreveti, plastikaneri različite vrste, ma šta sve ne (građevinski otpad sve manje) razasuo se pored Nišave, postao je krajputaš ka mnogim selima.

Boraveći "tamo gde se pogled sklanjao" nekoliko pet, šest puta sam glasno predložio:

Uklonite, ljudi, ovo smeće, poravnajte, napravite restoran, vidikovac, neka đaci dolaze da uče poznavanje prirode! Zovite turiste da uživaju u pogledu na prelepu pirotsku kotlinu na naš "zeleni" grad, na aprilski sneg na Babinom zubu.

Bojan Pešić, načelnik Odeljenja u Gradskoj upravi: Uskoro ćemo rešavati problem deponije na Božuratu! Za vidikovac, pitajte Srbija šume!

Gradonačelniče, imam ideju! Vidikovac, brateee!

Predstavljen projekat upravljanja građevinskim otpadom "MOBICCON PRO". Pirot prva lokalna samouprava čiji je projekat podržan u okviru evropskog programa Horizont

Ponovo gori divlja deponija prema Prisjanu!

NA LICU MESTA: "Podivljala" deponija blizu Prisjana ponovo gorela!

OTVORENO PISMO Sari Pavkov, Ministarstvo zaštite životne sredine: Pirot ima i dve velike divlje deponije i česte požare! Molimo vas, reagujte!

I dok sam pokazivao našu bruku, pozivao odbornike i većnike da posle neke sednice dođu gore, da naprave grupni snimak za uspomenu, kada se ostvari onaj san da će se ovde "zbog njega dolaziti"!

Kakva li je ovo ekologija, "zeleni grade" naš? Brdo bruke i sramote!

Stigosmo do početka ove tugovanke.

Drugi po redu (ili treći) direktor Regionalne, evropske deponije, dok je stajao na prvoj pirotskoj deponiji, koje se sad zove samo smetlište, setio se ne Drvarnika, već  građevinskog otpada (ha, ha) na putu za Prisjan i gle čuda, "izmislio rupicu na saksiji":

"Ovde ćemo jednog dana imati Vidikovac. Možda i do kraja godine".

Čula to zaposlenica i od toga napravila predivnu "eko-pesmu" o najvećem đubrištu posle Regionalne deponije na pirotskom prostranstvu.

Godinama zapomažemo da se spašava pirotska kotlina, da na Drvarniku, ili na đubrištu na putu za Prisjan, ima svega što može da zagadi naš prelepi grad.

Direktor je pomenuo da će to biti do kraja godine ili do tada početi.

Sreća je, dragi moji Piroćanci, da postoji Portal Pirot Plus onlajn i da tamo postoji sve ono što su govorili o mnogo čemu, pa i o đubrištu, Drvarniku, smetlištu kod Tigra i drugim, trećim, četvrtim obećanjima...

Mogu oni to u nedogled dok je ljudi u njihovim medijima koji, tako srceparajući, zapevuše da vam se na Drvarnik i u Prisjan više ne ide.

Smrdi, ne prilazi se, vatre gore, šume nestaju! Ma, nema veze, važna je "ljubav" i deo ekološke strofe:

Tamo gde se pogled sklanjao, uskoro će se zbog njega dolaziti!

Alal neka je!