Kako sam i obećao, danas (sa malim zakašnjenjem) objavljujemo drugi deo. Pre toga, da podsetim na prvi deo:

REAGOVANJE: Lepo, Vasiću, za 20 godina uredio si Halu! A, šta sa Gradskim stadionom "Dragan Nikolić" koji je napunio 65 godina?

Petnaestak dana kopam po našem Portalu, po dokumentima Fudbalskog saveza Srbije, FS RIS i još nekih izvora. U pomoć je pritrčao i alat veštačke inteligencije.

Rekonstrukcija Gradskog stadiona u Pirotu zvanično je najavljena i odobrena kroz projekat Evropske unije Prekogranične saradnje sa Bugarskom, gde je partnerska strana opština Montana. Naš Portal kontinuirano prati ovaj proces kroz faze donošenja odluka i izmene gradskog budžeta. 

Ključne faze i detalji projekta obuhvataju:

• Finansiranje i odobrenje: Sredstva su inicijalno obezbeđena preko programa prekogranične saradnje. Zbog toga je Gradsko veće usvojilo rebalans budžeta kako bi se rasporedila namenska sredstva za investicije u sportski kompleks. 
• Teren sa veštačkom travom (2021): Kao prva faza uređenja celokupnog kompleksa, u novembru 2021. godine počeli su radovi na izgradnji modernog terena sa veštačkom travom iza pomoćnog terena stadiona.  
• Smernice države i širi planovi (2023): Zamenik gradonačelnika Miloš Colić izjavio je za Pirot Plus Onlajn da je država dala jasne smernice za izradu projekta kompletne rekonstrukcije. Cilj grada je da se u okviru kapitalnih investicija kompletno uredi ne samo teren, već i prateći hotel, sportska sala i parking prostor koji su vraćeni u vlasništvo lokalne samouprave.
• Priprema projektne dokumentacije (2025): Prema izveštajima sa portala, intenzivirana je priprema dokumentacije za potpunu rekonstrukciju stadiona, sa idejom da stadion zvanično ponese ime po legendarnom pirotskom privredniku i sportskom radniku Draganu Nikoliću, što je konačno i realizovano.

Naravno, pitanje se odmah nameće, šta je do sada urađeno? Teren sa veštačkom travom i...

Ovo je jedina krupna, vidljiva investicija na samom kompleksu koja je realizovana. Projekat je započet kroz prekograničnu saradnju, a teren se nalazi iza glavnog objekta i koristi se za treninge mlađih selekcija. Da ovome dodamo da su postavljene svetiljke. Bilo bi dobro da neko izmeri kolika je osvetljenost i da li ovakva rasveta uopšte može da postoji na jednom sportskom objektu.
Ceo kompleks (stadion, prateća sportska hala i zapušteni Hotel Stadion) pravno je vraćen u vlasništvo Grada Pirota. Sportski centar Pirot je preuzeo upravljanje, što je bio zakonski preduslov da bi država uopšte mogla da uloži novac.

Ukoliko se sve pomenuto gleda kroz prizmu svega danas, jasno je da je ostalo samo na obećanjima. Gde je zapelo?

• Kompletna rekonstrukcija tribina i zgrada: Glavni stadion je i dalje u lošem stanju (betonske tribine bez stolica na većem delu, bez reflektora). Iako je lokalna samouprava dobila smernice od države (Kancelarije za javna ulaganja), realizacija zavisi isključivo od republičkog budžeta. Grad nema sopstveni novac za ovako masivan kapitalni projekat.
• Izrada dokumentacije se rasteže. Godinama slušamo izjave zvaničnika kako se "priprema i privodi kraju dokumentacija". Dok se projekat ne završi i ne prođe državnu reviziju, tender za izvođača radova ne može biti raspisan.
• Hotel Stadion je i dalje nefunkcionalan i rupa u prostoru, iako je obećano da će u sklopu rekonstrukcije postati moderan smeštaj za sportske ekipe.

Trenutni fokus lokalnih vlasti u praksi, grad trenutno prioritet daje drugim objektima. Sredstva se usmeravaju na tekuće kapitalne projekte u okolini. Primera radi, završeni su radovi na rekonstrukciji sportske Hale Kej, dok je rekonstrukcija samog stadiona stavljena na čekanje u dugoročnim planovima razvoja do 2028. godine.

Da li nas vlast zamajava? Ponavljamo, u ovom trenutku ne postoji gotov, odobren Glavni projekat za izgradnju, već je sve i dalje u fazi planiranja i papirologije. Kada zvaničnici kažu "radimo na projektu", to u praksi znači sledeće:

• Postoji samo Plan razvoja: Stadion je uvršten u Plan razvoja Grada Pirota do 2028. godine. To je običan spisak lepih želja na papiru koji ne garantuje da će radovi ikada početi, već samo zakonski omogućava gradu da traži novac. 
• Priprema dokumentacije još traje: Prema poslednjim zvaničnim izjavama lokalnih funkcionera (predsednik FK Radnički Gvozden Ignjatović za Pirot Plus Onlajn), grad tek "priprema i uobličava dokumentaciju". Da projekat stvarno postoji i da je završen, on bi morao da prođe javni uvid, dobije lokacijske uslove i građevinsku dozvolu, što se još uvek nije desilo.
• Čekaju se smernice i novac države: Zamenik gradonačelnika Miloš Colić potvrdio je da je država (bivša Kancelarija za javna ulaganja) dala samo smernice kako projekat treba da izgleda da bi uopšte ušao u proceduru za finansiranje.

Dakle, dragi sugrađani, sve dok grad Pirot ne završi projekat, ne dobije građevinsku dozvolu i dok Republika ne odobri novac u svom budžetu, priča o rekonstrukciji ostaje samo političko obećanje i dugoročni plan.

A, sada ću vas podsetiti da idejni koncept i smernice države predviđaju da rekonstrukcija ne obuhvati samo fudbalski teren, već potpuno uređenje i prenamenu celog kompleksa na Senjaku u modernu sportsku četvrt. S obzirom na to da se radi po smernicama Kancelarije za javna ulaganja, projekat ima za cilj da zadovolji standarde za viši rang takmičenja i sportski turizam.

Evo šta smo pronašli. Planirani radovi i koncept obuhvataju sledeće celine:

• Potpuna rekonstrukcija tribina: Planira se zamena starih betonskih površina, postavljanje novih stolica na svim sektorima i pokrivanje tribina kako bi se osigurao komfor za gledaoce. 
• Uvođenje reflektora: Glavni stadion trenutno nema osvetljenje za noćne utakmice, pa je postavljanje modernih reflektora jedan od ključnih infrastrukturnih zahteva. 
• Obnova zgrade stadiona i svlačionica: Predviđeno je kompletno renoviranje unutrašnjih prostorija, svlačionica za domaće i gostujuće timove, prostorija za sudije, delegate i medije prema modernim standardima.
• Obnova Hotela Stadion: Nakon što je grad vratio hotel u svoje vlasništvo, plan je da se ovaj objekat potpuno rekonstruiše i pretvori u funkcionalan smeštajni kapacitet namenjen sportskim ekipama na pripremama.
• Uređenje sportske sale i okoline: Kompleks obuhvata i prateću sportsku salu, kao i izgradnju uređenog, velikog parking prostora oko samog stadiona kako bi se rešio problem saobraćaja tokom događaja.
• Zadržavanje atletske staze i pomoćnih kapaciteta: Stadion zadržava svoju multifunkcionalnost, uz oslanjanje na već izgrađeni moderni pomoćni teren sa veštačkom travom.

Sve navedeno je zamišljeno tako da Pirot dobije zaokruženu sportsku celinu. Međutim, dok se idejna rešenja ne pretoče u zvanični, glavni projekat sa građevinskom dozvolom, ove stavke ostaju samo smernice i uslovi koje je država postavila pred lokalnu samoupravu.

Kako bismo potpuno ogolili situaciju i videli gde se Pirot nalazi u odnosu na realnost, evo poređenja sa izgrađenim stadionima u Srbiji, UEFA standarde i stvarne troškove koje je grad do sada platio iz budžeta.

Država je u gradovima slične veličine završila tri potpuno nova stadiona. Kada uporedimo te projekte vredne preko 100 miliona evra sa najavljenim planom u Pirotu, matematika i stanje na terenu izgledaju ovako: 

Leskovac (Dubočica) ima stadion kapaciteta oko 8.100 sedišta, čija je izgradnja koštala oko 30 miliona evra; stadion je otvoren, funkcionalan i projekat je u potpunosti završen. Zaječar (Kraljevica) ima stadion sa 8.168 sedišta, vredan oko 30 miliona evra; otvoren je i dobio je UEFA sertifikat, ali predstavlja veliki trošak za održavanje. Loznica (Lagator) ima stadion kapaciteta oko 8.000 sedišta, čija je izgradnja takođe koštala oko 30 miliona evra; stadion je otvoren, ali ga prate veliki problemi, pre svega poplave i drenaža. Pirot (Dragan Nikolić), sa druge strane, nema odobren projekat niti cenu izgradnje – za sada postoji samo idejno rešenje i plan koji je na čekanju.

Lekcija za nas Piroćance. Čak i tamo gde su stadioni završeni, upravljanje je preuzelo državno preduzeće "FSS stadioni d.o.o." koje posluje u minusu, a klubovi plaćaju i do 700.000 dinara za odigravanje jedne utakmice pod reflektorima. Pirot sa trenutnim budžetom ne može samostalno čak ni da održava takav objekat.

Bilo je dilema, vraćamo se na suštinsko pitanje: šta je grad do sada stvarno platio iz budžeta?

Grad Pirot je usvajio lokalni budžet (koji je za 2026. projektovan na 2,95 milijardi dinara). Kada se detaljno pogleda raspodela novca, situacija oko stadiona je sledeća:

• Plaćen je teren sa veštačkom travom: Ovo je jedina stavka gde je grad izdvojio sufinansiranje (uz privučeni novac iz EU fondova prekogranične saradnje). To je završeno i plaćeno.
• Nula dinara za građevinske radove na glavnom objektu: U budžetima za 2024, 2025. i 2026. godinu, grad nije opredelio novac za gradnju stadiona. Sav novac za kapitalne sportske objekte preusmeren je na tekuće rekonstrukcije (poput Hale Kej). 
• Troškovi samo za "papirologiju": Jedini novac koji grad povremeno odvaja preko Javnog preduzeća za planiranje i uređivanje građevinskog zemljišta jesu skromna sredstva za izradu geo-mehaničkih podloga, planova detaljne regulacije i prenamene zemljišta.

I konačno, neka se zna. Grad Pirot finansira samo "papire" i održavanje statusa kvo. Lokalna vlast je svesna da rekonstrukcija od 20-30 miliona evra iznosi previše u odnosu na ceo godišnji budžet grada, te svesno drži projekat "u pripremi", čekajući da kompletna investicija padne na teret Republike.

Paralela koju smo povukli je istorijska ironija i ogledalo sportske politike u Pirotu u poslednje dve decenije.

Dok se noviji objekti stalno doteruju, najvažniji i najveći sportski simbol grada svesno je prepušten zubu vremena. Brojke i činjenice samo potvrđuju opravdanu ljutnju!

* Ovaj tekst sadrži delove razgovora sa modelom veštačke inteligencije (AI), koji su preneti ili uređeni radi očuvanja konteksta i prikaza procesa analize. Sav sadržaj je pregledan, urednički obrađen i verifikovan od strane autora pre objavljivanja, koji snosi punu odgovornost za njegovu tačnost i sadržaj.