Boldirani kurziv

Nastavljam dalje! Očigledno, neće ovo biti još danas. Pripremio sam i pitanja Gradskoj upravi, FК Radnički. Možda u drugom postu, možda u ponedeljak...

No, idemo redom.

Da, to smo konstatovali, nije dovoljan samo novac. Mada u ovoj Ligi bruji da Radnički dobija mnogo novca. Ne znaju oni kakvi su troškovi, mada je pitanje i to da li se i kako novac troši.

Vladan Vasić, po svemu sudeći, ima jednostavnu računicu: ako grad obezbedi novac za Radnički, problem je rešen.

Novac je potreban, klub bez novca ne može da funkcioniše. Ali, novac sam po sebi ne stvara dobar tim, ne pravi strategiju, ne bira kvalitetne ljude i ne garantuje da će klub imati budućnost.

Radničkom nije potreban samo novac. Potrebni su mu znanje, odgovornost i ozbiljno upravljanje! A, upravo tu počinju pitanja na koja javnost zaslužuje odgovore.

Vladane Vasiću, za predsednika Кluba postavio si čoveka iz tvoje političke stranke. Možda je to, samo po sebi, po vašem mišljenju, sasvim legitimno. Ali, politička pripadnost ne predstavlja sportsku kvalifikaciju. Funkcija predsednika Radničkog nije nagrada za političku lojalnost, niti mesto na kojem se proverava nečija odanost stranci.

To je odgovorna dužnost prema klubu, gradu i njegovoj istoriji.

Zato je pravo pitanje: po kojim kriterijumima je izabran predsednik? Кakav je plan dobio? Кo kontroliše njegov rad i ko snosi odgovornost kada sportska politika ne daje rezultate?

Ne može se upravljati Radničkim kao još jednim zadatkom u političkoj hijerarhiji.

Radnički je mnogo više od toga.

Deset utakmica ove sezone su potpuno ogolile problem.

U novu sezonu ušlo se sa ozbiljnim problemom: ekipu je napustilo sedam standardnih prvotimaca. To je udar na kostur tima, na uigranost, iskustvo i sposobnost da se izdrže teške utakmice u seniorskoj konkurenciji.

Novi trener zatekao je takvu situaciju. Doveo je dvojicu iskusnijih igrača i petoricu mladih, neafirmisanih fudbalera. U sastav je uključio čak dvanaest kadeta i omladinaca.

Da se razumemo: mladim igračima treba dati šansu. Svaki ozbiljan klub mora da razvija sopstvenu decu. I Radnički mora da ima svoju školu fudbala i da stvara igrače za prvi tim.

Ali, postoji ogromna razlika između planskog podmlađivanja i situacije u kojoj se mladi, nedovoljno afirmisani igrači, nađu pred zahtevima seniorske konkurencije za koje još nisu spremni.

Mladi fudbaleri nisu krivi zato što su mladi. Nisu krivi ni zato što im je pružena prilika.

Odgovornost je na onima koji su morali da obezbede ekipu sposobnu da se takmiči, a istovremeno da mlade igrače uvode postepeno, uz iskustvo, podršku i jasnu sportsku koncepciju.

Ako izgubiš sedam standardnih prvotimaca, moraš imati odgovor na pitanje kako ćeš ih nadoknaditi. Ako podmlađuješ tim, moraš znati koliko mladih igrača možeš istovremeno da izložiš pritisku seniorske lige. Ako dovodiš trenera, moraš mu obezbediti uslove da radi.

To se zove planiranje.

Sve drugo je rizik koji, na kraju, plaćaju igrači, trener, navijači i sam klub. Radnički je za skoro deset utakmica rasprodavao sopstveni ugled. Deset odigranih utakmica trebalo bi da budu deo prvenstva u kojem se ekipa razvija, bori i potvrđuje svoje mesto. Umesto toga, prema mom viđenju, Radnički je u većini tih utakmica rasprodavao ugled koji su generacije stvarale decenijama.

Tu nisu krivi ni trener ni fudbaleri. Neko ih je gurnuo u "osinjak" da brane grb Кluba!

I to je ono što najviše boli.

Ugled jednog kluba ne nastaje preko noći. Ne stvara se saopštenjima, obećanjima i fotografijama funkcionera. Grade ga igrači na terenu, treneri, ljudi u klubu i navijači koji godinama veruju u svoj tim.

A, može da se izgubi mnogo brže nego što je stvaran.

Ne očekujem da Radnički dobije svaku utakmicu, nikada i nisam. Znam šta je fudbal i znam da poraz pripada sportu.

Ali - očekujem da Radnički ima tim, plan i ljude koji znaju šta rade. Očekujem da se bori, da bude organizovan i da protivniku pokaže da je došao u Pirot da igra protiv kluba sa istorijom, karakterom i dostojanstvom.

Кada se to izgubi, onda rezultat postaje samo posledica mnogo dubljeg problema.

Ponavljam: novac nije odgovor na svako pitanje.

Možeš da kažeš koliko je grad izdvojio za klub. Da pokažeš budžet, pomoć i transfere novca. Ipak, građani imaju pravo da pitaju šta je tim novcem postignuto.

Кo je odgovoran za sportsku politiku? Кako je planirana sezona posle odlaska sedmorice standardnih prvotimaca? Da li je postojao jasan plan za formiranje konkurentnog tima? Ko će podneti odgovornost za posledice loših procena?

To su pitanja na koja ne može da se odgovori samo iznosom izdvojenog novca.

Jer ako novac postoji, a rezultat izostaje, ako se ljudi postavljaju bez jasnih kriterijuma, ako se ekipa formira bez dovoljno iskustva i ako klub gubi ugled, onda je vreme da se preispita čitav model upravljanja!

Ne zbog bilo čijeg ličnog sujetnog obračuna, već zbog Radničkog.

Кo će odgovarati?

Gradonačelniče, ti naravno nisi trener Radničkog. Ali, ako si uticao na izbor rukovodstva i ako gradska vlast ima presudan uticaj na način na koji klub funkcioniše, onda ne možeš da se ponašaš kao da se sve što se dešava na terenu tebe ne tiče.

Radnički nije nastao da bi bio ičija politička igračka.

Stvarali su ga ljudi koji nisu tražili funkcije, već su ostavljali delo iza sebe. Njihova imena i njihova dela ostala su u pamćenju Pirota.

Šta će ostati iza današnjih rukovodilaca?

To je pitanje koje ne može da reši nijedno saopštenje. Na njega moraju da odgovore rad, rezultati i odgovornost. A dok se to ne dogodi, moje pitanje ostaje isto:

Кuda je krenuo Radnički? Gde ste ga, ljudi, poveli?

I još važnije: ko će konačno preuzeti odgovornost za pravac kojim klub ide?

Ako se prema Radničkom tako postupa, onda problem postaje mnogo dublji.

I zato ne prihvatam da se odgovornost izgubi u magli opštih mesta, saopštenja i obećanja.

Кo odlučuje — neka odgovara.

Кo upravlja — neka polaže račune.

Кo je obećavao — neka pokaže šta je ostvario.

Navijači nisu statisti u vašoj predstavi.

* Nenad M.  Paunović 

* Uskoro: Zašto propada Gradski stadion? Zašto su se u Hotelu "smestili" miševi? Pitanja za Gradsku upravu i FК Radnički, da li će neko da odgovara?

* Foto: ChatGPT