Ovih dana različite teme intoniraju se na načine kako odgovara vlasti, direktorima, a sve to u celofan upakovano na drugim medijima. Tako ćete na onom drugom Portalu videti sve neke "reklamne" tekstove, bez dovoljnio detalja. Sve kao: uradićemo, planiramo, biće... samo nedostaje "Živeo nam ti"!

Posebno je gradonačelnik govorio pre neki dan u Staničenju i pokušao da pokrije sve navodne aktuelne događaje. Toliko toga je "promešao", kao da ni njemu do kraja nije bilo jasno. Ko pije, ko ne pije vodu, ko ima za kafu, ko se ne kupa, da li se radi deponija iza Tigra, kada će se raditi i od čega deponija prema Prisjanu...

Možda smo za to i mi krivi, jer je naš novinar na sastanku Redakcije imao zadatak da postavi nekoliko pitanja. Recimo, o vodosnabdevanju, sa akcentom na Nišor i Jalbotinu. Dalje, da Vasić objasni trenutno stanje na nesanitarnoj deponiji kod Nišave, zašto se čeka od aprila kada je završena prva faza i da obrazloži kako će se trošiti pare od evropske banke EBRD.

Danas je direktor Regionalne deponije nešto kazao o deponiji kod Prisjana, a da ništa nije rekao. Svi pominju Vidikovac, o kojem mi govorimo od prvog kamiona smeća bačenog gore, od navodnog Drvenika, deponije za građevinski materijal.

Prikupili smo informacije da neke stvari pojasnimo, zajedno uz pomoć alata veštačke inteligencije koji ima prolaz do svih ministarstava, agencija i odakle prikuplja vesti koje pokazuju pravo stanje. Mi smo, naravno, pitali.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je zvanično objavila dodelu bespovratnih sredstava (grant WBIF-a) u iznosu od 2,64 miliona evra. Ovaj novac je namenjen za pripremu zatvaranja i sanaciju ukupno 17 nesanitarnih deponija u tri regiona u Srbiji. Ove podatke ne treba mešati sa drugim kapitalnim investicijama, jer se radi o odvojenim projektima.

1. Koliko para za Pirotski okrug?

Sredstva od 2,64 miliona evra nisu unapred fiksno podeljena po okruzima, već su dodeljena kao zajednički paket za tri regiona: Pirotski, Sremski i Valjevski region. Novac se troši namenski za izradu tehničke dokumentacije, projekata i pripremu terena za zatvaranje divljih i nesanitarnih deponija na celoj toj teritoriji.

2. Gde će se sanacija raditi i kome koliko novca?

Novac je namenjen za 17 nesanitarnih deponija raspoređenih u pomenuta tri regiona. Finansiranje se ne uplaćuje direktno na račune opština, već EBRD i Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) direktno finansiraju projektovanje i pripremne radove za zatvaranje tih lokacija. Cilj je prelazak na moderni regionalni sistem upravljanja otpadom.

3. Da li je Pirot od ovih para dobio posebno?

Da, ali indirektno. Region Pirota (obuhvata grad Pirot i opštine Babušnica, Dimitrovgrad i Bela Palanka) je direktni korisnik ovog programa. Pirot kroz ovaj projekat dobija besplatnu izradu kompletne projektno-tehničke dokumentacije za sanaciju i zatvaranje svojih starih, nesanitarnih smetlišta, što je zakonski preduslov da bi se uopšte krenulo u građevinske radove zatvaranja.

To je o parama EBRD. Napomena: neće se pare uplaćivati gradu i opštinama. Videli ste gde idu, a tendere, takođe, oni raspisuju.

4. Posebna sanacija deponije kod Nišave (iza Industrijske zone)?

To je potpuno odvojen projekat i ne meša se sa novim novcem EBRD-a. Sanacija ove lokacije (stare deponije iza industrijske zone) vodi se preko Ministarstva zaštite životne sredine i finansira se najvećim delom iz fondova Evropske unije, uz učešće grada Pirota. 

Razlika u projektima: Dok se ovaj novi grant EBRD-a od 2,64 miliona evra odnosi na pripremu i projektovanje za 17 lokacija u Srbiji, projekat sanacije deponije pored Nišave je konkretan, kapitalni građevinski projekat prve faze (vrednosti oko 300 miliona dinara) koji se radi po već postojećem planu. Pored toga, EBRD u Pirotu paralelno finansira i proširenje i modernizaciju same Regionalne sanitarne deponije Pirot (ugovori vredni blizu 11 miliona evra), što takođe nema veze sa ovim novim paketom za nesanitarne deponije.

Započeli su i završeni radovi na prvoj fazi sanacije i rekultivacije nesanitarne deponije koja se nalazi pored Industrijske zone i fabrike Tigar u Pirotu. Ovaj istorijski ekološki problem, koji se nekontrolisano koristio od 1990. do 2013. godine, obuhvata površinu od oko 470.000 kubnih metara otpada.

Ključni detalji o projektu:

• Vrednost i faze: Prva faza radova zvanično košta 243.840.000 dinara (odnosno oko 300 miliona sa PDV-om). Za kompletnu sanaciju ovog prostora biće potrebno oko 790 miliona dinara.
• Izvođač radova: Javnu nabavku je raspisala Regionalna deponija Pirot, a posao je dobila beogradska građevinska firma BMD BAU.

• Krajnji cilj: Nakon završetka svih faza radova, Pirot će dobiti čist i bezbedan prostor od 3,5 do 4 hektara. Na ovoj lokaciji planirana je izgradnja solarne elektrane, čime će se staro smetlište pretvoriti u izvor čiste energije.

Ljude u Pirotu, na osnovu naših saznanja, interesuju dva detalja.

1. Dinamika za nesanitarnu deponiju Prisjan. Kada slede konačni radovi, da li postoji plan?
2. Nesanitarna deponija kod Nišave. Prva faza 305 miliona. Preko 250 Ministarstvo, ostatak grad. Za koje radove? Prva faza završena je u aprilu, od tada nismo videli ništa. Kada će druga faza, kakva je dinamika? 

Ova dva pitanja opravdano najviše muče Piroćance, jer direktno utiču na ekologiju grada, a informacije sa terena potvrđuju da procedure i birokratija koče brži završetak radova.

1. Nesanitarna deponija Prisjan: dinamika i planovi

Odobrena sredstva EBRD-a (i WBIF-a) trenutno nisu namenjena za same građevinske radove, već isključivo za pripremu dokumentacije.

• Šta se prvo radi?
• Sredstva iz novog granta od 2,46 miliona evra, koji je Ministarstvo zaštite životne sredine potpisalo sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), koristiće se za izradu projektno-tehničke i tenderske dokumentacije, studija izvodljivosti i remedijacije. Bez ove faze zakonski ne može početi da radi nijedan bager.
• Kada sledi konačna rekultivacija?
• Fizički radovi na zatvaranju i sanaciji počeće tek nakon završetka tendera za izvođače radova, za šta se dokumentacija tek priprema. Plan države i EBRD-a je da se uporedo širi kapacitet Regionalne deponije Pirot (izgradnja druge ćelije koja se završava krajem ove godine), kako bi sav otpad mogao bezbedno da se preusmeri. 
• Postoji li plan? Da. Prema zvaničnim najavama, nakon potpune sanacije i zatvaranja starog smetlišta u Prisjanu, ovaj prostor će biti potpuno ozelenjen i transformisan u vidikovac i izletište za građane.

2. Stara nesanitarna deponija kod Nišave (kod Tigra): Zastoj i druga faza.

Prva faza jeste koštala oko 305 miliona dinara sa PDV-om (gde je Ministarstvo dalo preko 243 miliona, a ostatak Grad Pirot), ali lokacija trenutno stoji zapuštena u korovu.

• Za koje radove je otišao novac u prvoj fazi? Sredstva iz prve faze, gde je izvođač bila beogradska firma BMD BAU, iskorišćena su za zemljane radove, stabilizaciju terena, delimično preseljenje i preoblikovanje ogromnog tela deponije, kao i postavljanje početnih izolacionih slojeva kako bi se sprečilo dalje curenje otpadnih voda u tlo i Nišavu. Prva faza je završena u proleće (april).  
• Zašto sve stoji i kada će druga faza?

Glavni problem je što je prva faza bila samo polovina posla. Za kompletnu rekultivaciju celog prostora potrebno je ukupno oko 790 miliona dinara. 

Čeka se novi tender.

• Da bi krenula druga faza, grad i Regionalna deponija Pirot moraju da obezbede preostalih blizu 490 miliona dinara. Administrativna procedura i odobrenje novih sredstava od strane Ministarstva usporavaju proces, zbog čega sve stoji i čeka raspisivanje novog tendera za drugu fazu, dok lokacija u međuvremenu zarasta u korov. Tek u toj drugoj fazi planirano je konačno zatvaranje, ozelenjavanje i kasnija izgradnja solarne elektrane. 

Eto, zanimalo nas je da konačno saznamo pravu istinu o svemu ovome, kako nas ne bi zamajavali. Zbog toga smo se AI i ja potrudili da sve ovo znate.

Verujem, kako vreme ide, da će ovi finansijski "nabildovaniji" mediji shvatiti da zaista ne vredi da opterećuju narod proizvoljnim informacijama ili poluistinama, kako bi vas ubeđivali u neistinu. 

* Napomena: Ovaj tekst koji potpisuje autor N.P. sadrži i delove razgovora sa modelom veštačke inteligencije (AI), koji su preneti ili uređeni radi očuvanja konteksta i prikaza procesa analize. Sav sadržaj je pregledan, urednički obrađen i verifikovan od strane autora pre objavljivanja, koji snosi punu odgovornost za njegovu tačnost i sadržaj.