Dolazi zima. Meteorolozi kažu da će biti kao u pesmi "... duga i hladna"! Ova kasna jesen već danas se ponovo "narogušila"

Juče lep dan. Izašli vikendaši, kraj puteva, na livadama ispred vikendica mnogo automobila.

Put za Zavojsko jezero. Usput, još od "Cvrce" levo i desno, sve do Nišora, rascvetale se vikendice. Dimnjaci otkrivaju, došli ljudi da odmore. Da pobegnu od svega...

Tamo kod krsta skrenuo sam desno. Neću  u Paklešticu. Zvao me Anda. Bio sam skoro.

Zastao sam na Belskom mostu. Podseća me na one mostove ka moru. Podseća me i na one letnje dane kada smo išli "na Vodovod". Prelep pogled s mosta. Bio! Kraj mene prođoše brojni automobili, džipovi. Via Gostuša, Bela. Da obiđu starce!

Dok sam stajao na mostu, pred očima mi igraju neke ranije slike. Da vas podsetim.

Porušene kuće Velike Lukanje "isplivale" iz Zavojskog jezera. Da li pirotska struja "spašava" elektro-energetski sistem Srbije? Videsmo tišinu, mulj, blato, kamen, vetar i vodu, sve manje vode...

Velika Lukanja izronila iz vode, sva u blatu i kamenu. Jedino života nema!HE Pirot počela remont, uskoro će sve biti – kao nekada!

Tamo gde priroda umire! Četiri kilometra Jezera su nestala. Ostao je samo užas!

REAGOVANJE! Zavojsko jezero – strava i užas !!!

DILEMA! Šta je sve LEPO, a šta ono DRUGO, na Zavojskom jezeru?

.............................................................................................................

"Žućka" sam parkirao iznad zgrade Vodovoda, ispod vikendica, kasnije sam saznao, ljudi koji su živeli u Velikoj Lukanji, nekada!

Krenuo sam! Vijugavi put, vodi do "sela"!  Do sela koje je nestalo!

   Velika Lukanja!

Silazim u "selo". Nisam ni slutio, taj podrum u koji sam ušao je nekada bio školski. Ograde, dvorišta, temelji kuća, "voćnjaci", ulice, dvorišta....

Gostuški zaliv. Saznao sam da je to onaj desno rukavac. Otuda je Gostuška reka. Dole "na obali" neki ljudi u čizmama. Nešto kasnije video sam ih na "licu mesta"! Jedan od njih popeo se gore.

..............................................................................................

Dole u "selu" sreo sam njih dvojicu. Rođeni su u Velikoj Lukanji. Uh, kakva je to priča bila. Pokazaću vam je sutra. Dirljivo sećanje.

Uostalom svaka tragedija, bila i prirodna, ostavi traga na ljudima. A njima su ovde ostale sobice gde su se rodili, dvorišta u kojima su se igrali, kruške koje su brali, školsko dvorište  gde su igrali "loptu", centar sela gde se orilo svadbarsko oro.

 Dva brata od ujaka. Došli sa svojom decom. Da prošetaju. Gore iznad puta, imaju kuće odakle se "razbio" pogled na prošlost!

O tome sutra! Potresno!

Pozdravili smo se!

Čekao me "žućko"!

 Osećao sam se loše. Doživljavam te sudbine tako. "Turaš na srce", govorila je moja pokojna baba Ljubica.

 Nemam više snage  da vam bilo šta napišem.

Ovo je još jedna moja poruka o nepravdi. Najpre se poigrala sudbina, uništila im sela, detinjstva, a potom su došli i neki čudni ljudi i od jezera napravili novu tragediju!

 I dokle tako?!

 Ljudi smo!