Juče je bila nedelja. Molio sam se za sunčano jutro, pokušavajući da produžim život udišući proleće i tople zrake.

Bilo je tako i juče, mada je najavljeno da će tamo, sa Stare planine, pre dvanaest da pristignu oblaci. Nadao sam se da i prognostičari mogu da pogreše.

Nisu!

Na Keju sam. Dok se igrao tenis, razgovarao sa bračnim parom iz "Novoga Sada"! Preporučio sam im da kod Boema kupe peglanu, a sir i suve paprike na pijaci.

Drugi dan Državnog prvenstva u tenisu za dečake i devojčice

Mahnuli su, a ja nastavio dalje.

Plan je bio jasan. Hodanje sve tamo do kraja ovog uzanog "ržanskog" druma.

Usput sam, podstaknut lepotom, snimio sve ovo:

Prvi izazov, kao i uvek - "pirotsko more"! Uvek mi je smešno kada se setim kako je sa ushićenjem nazvano.

Dok sam tražio prolaz da nekako uđem, počela je sitna prolećna kišica. Pogledao sam i prognozu.

Plan je promenjen, neke druge subote ili nedelje ću dalje. Imam teme o kojima ću.

Druga tema, naravno, jeste smrt male Anđele. Ni to nikada neću, a ne bi smeli da zaborave i oni. Niko...

Nastavio sam. Kiša je padala je sve jače, tamni oblaci...

Evo još nekoliko detalja na putu do Keja:

Vraćam se na "start". Tenis se igra i dalje, po kiši!

I, za kraj: u subotu sam pitao organizatora ko je radio ovaj mural Novaka Đokovića. Rekao mi je: "nepoznati umetnik"!

Predložio sam da zamoli "nepoznatog umetnika" da dođe i vrati Novaku "pravo lice"!

Novak je samo jedan. Čuvajmo ga, ljudi!