Najpre smo, ovde u Redakciji, krenuli da kameru "pojačamo" nekim problemskim temama - u smislu da skrenemo i na ovakav način pažnju i zatražimo odgovore.

Kada smo videli da se baš nakupilo, odlučili smo da te teme idu kao posebne, o kojima ćemo istraživati i tražiti odgovore.

Dakle, za danas - ovo!

Kontejneri. U prilici sam da svakog jutra pratim "rast i razvoj" ekološke svesti mojih komšija iz Dečanske ulice.

Neću ništa da kažem. Jedan foto je neki dan ranije, a ovo drugo je od juče.

Ovde smo (ha, ha) otvorili "javnu raspravu"  gde se baca ovo smeće odavde. S obzirom da ima od "sve sorte", pitao sam se, odnosno i konstatovao - da li cigle, crep, dušeci, fotelje, autogume, nekada i šporeti, idu na Drvenik, projektovanu deponiju za gradjevinski materijal? Moji su reagovali da prosto nisu mogli da veruju. Odgovorio sam da sam radnika Komunalca i kamione viđao kako gore stižu i kako "lepo rasplaniraju" doterano kabasto smeće!

Idemo dalje.

U subotu, ovu prošlu, krenuo sam svojom stazom i zabeležio Dva lepa trenutka. Jesen na Keju!

I sunce, još uvek toplo. Baš je bilo lepo.

Tu sa Keja obično zastanem. Lepo je videti klince na pič-terenu. Škola fudbala radi i subotom.

I tako sam, uživajući u prirodi, stigao da  oba bazena. Brat i sestra po svemu. Čak mislim da je ovaj širom otvoreni skuplji, udario u pola milijarde. Sada je pojačan ogromnim toboganom. Jeste kasno stigao, ali mi je pala na pamet silna ideja. 

Sad kada (ili ako) padne sneg, otvorite kasu, naplaćujte ulaz - ko donese sanke ili bob, može odozgo, kao na stazi da "šiba" zimske čarolije.

Bazen pun vode (ne znam baš zašto) čeka novo leto. Samo se nadam da će se bar nešto promeniti i da više nećemo gledati neke likove koji su tamo izigravali važne, a na bazenu, osim vode, prometa u restoranu i po neke prodate karte ništa drugo. Sadržaja nikakvih. Leti, u drugim gradovima, gde ljudi očigledno više znaju posao, letnje večeri su glavne upravo na bazenima.

A, što se Vodenog bara tiče, to je pak, posebna priča. Tamo svoj sto ima Glavni i otuda subotom kontroliše ponajbolje mesto za život!

Prošle nedelje, kada sam službeno otišao da pratim utakmicu Radničkog, na poluvremenu, s obzirom da mi je bilo hladno, malo sam trčkarao. I tako dođem do onog ograđenog dela za goste. Kad tamo, ona stara sedišta bez naslona, ali negde ih nema. Povadili, ostali samo šrafovi. Čujem da su na terenu za male sportove u centru Ržane na tribinama sedišta sa naslonima.

Uteha - kako Radnički dole, tako i tribine gore. Može li gore od ovoga?

Tri gradske teme za kraj. Baš gradske, snimljene u centru grada.

Pitaju ljudi za onaj prostor kod bivšeg Doma vojske. Idu različlite priče: kupio ga izvesni za sitne pare, a taj izvesni je kum još izvesnijeg... čekaju da prođe vreme, da se zaboravi. Tu će da nikne kažu neki "stakleni kafe"...

I kada sam već tu, da ponovo svratim da vam pokažem gde je (ha, ha) redakcija skupo plaćenog - nepostojećeg Portala Ćilim u Pirotu, Branka Radičevića 2. Direktor TV kao dao adresu za registraciju i, kažu, uzima kiriju i izigrava dopisnika.

 "Ušte malce", kažu braća Makedonci.

I ovo iz centra. Obično kada šetam, prođem kraj silicijumske doline, tu zastanem i uvek mi zasmeta i pitam se - dokle više? Raspada se em zgrada u centru, em ima bogatu istoriju, treba je sačuvati.

I nikom ništa. Svi se prave na "debelog Videna", to govoreše jedan poznati Piroćanac!

A, vreme si ide...