"KAMERA ne MIRUJE" je naša stara forma, naravno originalna kao i sve drugo što radimo. Nekada je čisto zabavna, nastojimo da pronađemo detalje koji mogu da vas oraspolože. Ponekada me neki "crv" razjeda kada vidim neke detalje koji ne dolikuju ovom gradu starih, domaćinskih navika. Ponekada hoću i da "pecnem" neke za koje smatram da su se "ukotvili" u foteljama, spustili do pola zelene zavese i kroz prozor iza zavesa gledaju na nas obične smrtnike.

Kada me uhvati nostalgija, misli mi se vrate u Novosadsku, na "peti brzak", u dvorišta Učiteljske škole, Vuk Karadžić ili dvorište Gimnazije gde smo "igrali loptu", tako smo zvali našu igru. Bilo je nekoliko "gradskih" ekipa: Kasarninci, Senjak, Santos, Torpedo, mi prvo Pionir, a posle Paun.

Tada se setim mojih drugara iz naše i drugih ekipa. Kada sakupim dovoljno fotografija i kada mi brat Milan da veliku svesku u kojoj je pisao sastave timova i izveštaje sa utakmica, onda će to baš biti vremeplov. Gec mi je takođe obećao da će mi dati da ponešto prepišem ili slikam.

Eto, to je moj uvod u ovo danas. Ili, ovo je trenutna "mala eksplozija", mojih sećanja na koja će, znam najviše reagovati moj mlađi drug Toci, dr Tomislav Stojanović, sada žitelj Kraljeva.

Ova "kamera" se razvlačila desetak dana. Stalno neke važnije teme.

Počeću zastavama. Lepo je videti, kao u drugim zemljama, tu i tamo postavljene naše zastave. Ove su iz ulice prema Prisjanskom putu. Lepo! Mislim da je to mesna zajednica. Ako ste već radi da postavite zastavu, onda stavite neku gde će se razlikovati plava, bela i crvena boja.

Obično idem jednom, nekada dva puta sedmično, ili obično šetam do Stadiona. I uvek mi smetaju ove zastave Radničkog. Froncle na sve strane. I nikada ne razumem. Ima u Klubu jedan čovek koji prima platu, vrti se, retko dolazi na Stadion, ali bi mogao da sve to proveri. Nije zgoreg da pogleda da li ima korova, kako izgleda onaj prostor iza golova, korov, da pozove Bobana Tolića, Komunalac i on će čovek poslati ljude da malo našminkaju.

Ali, treba neko da se seti...

Da li beše subota ili nedelja, ova sada, bio sam "na stazi". Najpre kej. Zeleni tunel.

I uvek se setim Mande i Tanje i njihovih pesama.

Naravno da uvek silazim i nastavljam parkom pored bazena. I tu uvek vidim neke detalje za koje se često pitam.

Ove kante za smeće ovako pale, ili samo stubovi, stoje drugi mesec. Jedna je pala baš tamo ispred Akva bara.

Inače, malo sam se raspitivao i uskoro ću vam pokazati kakva je "zlatna koka" Akva bar.

Zastao sam kraj ograde Otvorenog bazena. "Ajfelova kula" od tobogana koja se digla u nebo još uvek se radi. Kakva simbolika: otvoreni bazen, park, Akva bar, Tobogan, a tamo iza ostareli, oronuli Gradski stadion gde su se samo ove stolice pojavile. Sve ostaklo "kuku-lele"! I baš ih briga. Guraj lovu na Bazen, na teretane, kreči bazen, zapošljavaj, a na Stadionu jedan jedini Ivča koji tri terena treba da "ovolji"...

Ima još neke "zabave" tu okolo.

Dok je Neša bio, nisam video korov, izraslu travu između behaton ploča.

One figure za šah stalno na sunčanju. Ne znam da li ima još onih koji su matirani, osim ovih što rukovode.

Čitao sam nedavno da je neko finansiran za padel, kako beše da održava ili, a padel zvrji prazan.

I za kraj. Igraonica, bašta Akva-bara su kao najposećeniji detalji. Osim kada opeče sunce. Valjda ima više kupača nego spasilaca.

Kada sam prolazio Bazen beše prazan, a spasioci su uživali.

Toliko za danas!

Za kraj ću ponoviti nešto što je ovih dana aktuelno.

Nišorci su i dalje bez dovoljno vode. Iz spomen česme "curka", ali gore na bazenima skoro poluprazno. Kažu ima i nekih često viđenih materija.

Opasnih po vodu za piće.

Eto, ljudi, za danas neka je ovako.

Pozdrav svim Piroćancima koji su negde dalje od Niša i koji se sa setom vraćaju u stara dobra vremena.

Za ova nova – ništa nisam rekao!