Dakle, poraz je priznat.

Priznat je dosta mirno i, kao, dostojanstveno.

Mirnoća i "dostojanstvenost" mogu biti posledica posttraumatskog sindroma, jezivo otrežnjenje, s obzirom da je mamurluk gadna stvar, a s druge strane, možda se povukla i koja crta više, što je imanentno onima koji su, koliko juče, prešli sa zaječarskog piva na "belo".

Nova vlast nije, a nadam se da i neće, primenila jakobinske metode, što, naravno, ne isključuje doslednu primenu zakona i procesuiranje odgovornih za haos i sveopštu propast društva i države.

Eventualni dil, ma kakav i ma zbog čega, sa AV je nedopustiv, a odgovornost samo zbog marginalnih nepočinstava, poput onog da je Mira Marković optužena (u odsustvu, dakako) samo zbog muvačine sa stanom za bebisiterku, ne dolazi u obzir.

Ima u pravosuđu, makar zaista bili u manjini, onih koji će, nećete verovati, samo primenjivati zakon.

Na pobednicima je da istorijsku šansu iskoriste tako što nam više neće svaki dan biti istorijski.

Kad postanemo, uslovno rečeno, dosadna država, a dinamičko društvo, bićemo sigurni da je ova (naša) pobeda zaista potpuna.

Do tada, jer se promene ne mogu desiti odmah i brzo, treba biti razuman, miran i, pre svega, pravičan. A pravičnost nužno podrazumeva pravdu, pravdu bez osvete, ali i bez ikakvog kompromisa i bolećivosti.

E, to je odgovor na pitanje - šta sada.

* Autor: Dejan D. Ristić, tužilac u penziji