Verujem da dolazi vreme poštenja, međusobnog poštovanja i pravih vrednosti. Vreme u kojem nijedan čovek neće biti važniji od naroda, nijedna vlast iznad zakona i nijedan medij privilegovan zato što služi političkim interesima.

Nadam se da je došlo vreme da se i Pirot probudi

Vladan Vasić je na čelu grada od 2003. godine. Više od dve decenije. Dovoljno dugo da građani imaju pravo da pitaju kako se upravljalo gradom, kako se trošio njihov novac i kakav je odnos vlasti bio prema ljudima koji nisu želeli da joj budu poslušni.

Ja sam novinar s gotovo pola veka iskustva. Osnivač sam ANI PRESS-a, koji je počeo da radi 8. septembra 2006. godine, i Portala Pirot Plus Online, pokrenutog 2011.

Nisam osnovao medij da bih služio gradonačelniku. Nisam postao novinar da bih se dodvoravao vlasti.

Moj posao bio je da izveštavam, istražujem, pitam i objavljujem. Da budemo na strani građana, čak i onda kada se to nekome na vlasti nije dopadalo.

I upravo zbog toga danas imam pravo da govorim o ceni koju smo platili.

Godinama smo pisali projekte, konkurisali kod srpskih i evropskih fondova, tražili mogućnosti da održimo Radio i Portal i sačuvamo ljude i radna mesta.

Naš Radio je treću godinu zaredom ostao bez sredstava na gradskom konkursu. Naši projekti nisu dobijali podršku ni na pojedinim konkursima nadležnog ministarstva.

U isto vreme, prema informacijama i dokumentaciji koje treba učiniti dostupnim javnosti, pojedini lokalni mediji i produkcije imali su različite izvore finansiranja iz javnih sredstava.

Ponavljam!

ON je  u Pirotu odlučivao koji će medij dobiti novac, koliko će ga dobiti i po kom osnovu.

-Koliko je novca isplaćeno preko gradskih konkursa, a koliko putem ugovora sa Gradskom upravom, javnim preduzećima i ustanovama?
-Koliko su medijima plaćali Sportski centar, Dom kulture, Istorijski arhiv i druge javne ustanove?
-Koje su usluge ugovarane? Šta je zaista urađeno? Gde su objavljeni rezultati tih poslova?

Građani imaju pravo da dobiju odgovore potkrepljene dokumentima

Javni novac nije novac gradonačelnika, političke stranke ili bilo kog pojedinca. To je novac svih nas.

Postoje ozbiljna pitanja o načinu finansiranja pojedinih medija, njihovoj organizaciji, vlasničkim vezama i odnosu prema gradskoj vlasti.

Za „Pirotske vesti“ treba javno razjasniti vlasničku i upravljačku strukturu, stvarni način organizovanja redakcije i sve izvore finansiranja iz javnih sredstava. Redakcija sa jednom osobom. I na stotine  lutanja i otimanja sa tudjih fb stranica. Da li je to novinarstvo?

Za TV Pi kanal treba objaviti podatke o njegovom regulatornom statusu i dozvolama u relevantnom periodu.

Treba razjasniti i okolnosti pod kojima je jedna osoba, prema informacijama kojima raspolažemo, obavljala direktorske funkcije u televizijama u Pirotu i Dimitrovgradu.

Postoje i navodi o izdvajanju 1,2 miliona dinara  poslušniku za praćenje aktivnosti gradonačelnika. 

Nije dovoljno da se kaže da je sve bilo po zakonu. To treba pokazati.Objavite ugovore. Objavite iznose. Objavite kriterijume. Objavite rezultate. Ako je sve čisto,  nemate  čega da se plašite.

A postoji i jedno mnogo važnije pitanje.

Koliko je medija koji su dobijali javni novac objavljivalo kritičke tekstove o gradskoj vlasti? Koliko je bilo istraživačkih priča, neprijatnih pitanja i pokušaja da se gradonačelnik pozove na odgovornost?

Da li su mediji bili u službi građana ili su građani kroz javne budžete finansirali sopstveno političko ubeđivanje?

To nije pitanje koje se rešava etiketiranjem bilo koje redakcije. To se utvrđuje uvidom u sadržaje, ugovore i način trošenja novca.

Naši novinari bili su na terenu, pratili događaje i izveštavali o problemima građana. Objavljivali smo kritičke tekstove o lokalnoj vlasti kada smo smatrali da postoje razlozi za kritiku.

Verujem da su upravo ti tekstovi smetali Njemu  koji nisu želeli da budu predmet javnih pitanja.

Dok su se drugi borili za svoje mesto u skutima  vlasti, mi smo pokušavali da sačuvamo Redakciju.

Dok smo mi razmišljali kako da isplatimo zarade i platimo troškove rada, naši problemi su se produbljivali.

A onda su došle i sudske presude

Protiv mene su vođeni postupci povezani sa mojim novinarskim radom, a u jednom predmetu dosuđeno je 582.000 dinara. Uz druge troškove i obaveze, posledice su postale ozbiljan teret za mene i ANI PRESS.

Bilo je i privođenja i postupaka za koje smatram da nisu imali opravdanje.

O svemu tome postoje konkretni događaji i dokumenti. O njima treba govoriti precizno, na osnovu činjenica i sudskih spisa. Imam pravo da pitam kakva je bila atmosfera u kojoj je nezavisno novinarstvo postalo toliko teško i skupo.

I imam pravo da pitam gde je bila profesionalna solidarnost. Ma potpusalo se njih 15 poslušnika da brani Vasića kada sam ono želeo da  štrajkujem gladju!

Da li su se novinari međusobno podržavali u odbrani slobode izražavanja? Ili su se neki radovali problemima kolega čiji im se tekstovi nisu dopadali?

Novinarstvo ne bi smelo da bude takmičenje u tome ko je bliži vlasti. Njegova obaveza je da bude blizu građana.

Pirotu su potrebni profesionalni mediji koji će raditi u interesu javnosti, a ne jednog čoveka.

Potrebni su nam jednaki uslovi za rad svih redakcija, transparentno finansiranje i jasna pravila koja niko neće moći da menja prema svojim političkim potrebama.

Zato zahtevam:

- Da se objave svi podaci o novcu koji su mediji i produkcije dobijali iz gradskog budžeta i od javnih preduzeća i ustanova.
- Da se javnosti stave na uvid ugovori, kriterijumi, bodovanja, odluke i izveštaji o realizaciji projekata.
- Da se nezavisno provere eventualni sukobi interesa i mogući nedozvoljeni uticaji na raspodelu novca.
- Da se utvrdi da li su svi mediji imali ravnopravan tretman i da li je javni novac trošen namenski.
- Da se obezbede jasni uslovi pod kojima profesionalni mediji mogu da opstanu bez političke poslušnosti.
- Da se odgovori na pitanja zbog čega je ANI PRESS godinama bio bez podrške na gradskim konkursima, dok su drugi izvori finansiranja bili dostupni pojedinim medijima.
- Da svako za koga se utvrdi da je zloupotrebio javna sredstva ili ovlašćenja snosi odgovornost u skladu sa zakonom.

Ne tražim da se bilo kome unapred presudi. Tražim da se sve proveri i da se činjenice iznesu pred građane.

A od medija koji su svesno napustili profesionalne standarde i stavili se u službu političkih interesa očekujem da se suoče sa sopstvenim radom. Ako su obmanjivali javnost ili kršili profesionalne obaveze, izvinjenje građanima bilo bi prvi korak ka vraćanju poverenja.

Ovo nije samo priča o ANI PRESS-u

Ovo je priča o svakom novinaru koji je pokušavao da radi pošteno. O svakom građaninu koji je imao pravo da bude informisan. O svakom dinaru iz budžeta koji je morao da bude potrošen u javnom interesu.

Ja sam svoje godine dao novinarstvu. Dao sam mu energiju, znanje, ime i nadu da se istina može odbraniti.

Nisam očekivao privilegije. Očekivao sam da pravila budu jednaka za sve.

Danas ne tražim osvetu. Tražim odgovore.

Ne tražim da se jedan čovek zameni drugim, a da sve ostane isto. Tražim da se promeni odnos prema građanima, prema novinarstvu i prema javnom novcu.

Da se vrate poštenje, poštovanje, profesionalizam i odgovornost.

Da novinari ponovo budu na strani naroda, a nikada na strani jednog čoveka samo zato što je na vlasti.

Pirot mora da sazna istinu.

A svi koji su odlučivali o javnom novcu moraju biti spremni da objasne svoje odluke.

Dosta je ćutanja. Dosta je privilegija koje nisu objašnjene. Dosta je podele na podobne i nepodobne.

Pirot pripada svojim građanima. Srbija pripada svom narodu. A novinarstvo pripada istini.

Samo istini! 

Poslušnicima  NE!

*Tekst: Nenad Paunović