Tokom protekle nedelje iz štampe je izašla monografija o selu Šugrin, u okviru edicije Naselja stare planine, čiji su autori Tomislav Pejčić i Miodrag Velojić. Obimna, sadržajna i više godina pripremana monografija konačno se našla pred čitalačkom publikom, zahvaljujući velikom naporu gospodina Tomislava Pejčića i Istorijskom arhivu u Pirotu, koji je kao suizdavač pomogao da se ovo vredno delo štampa.

O vrednosti knjige, pre svega za meštane sela ali i za lokalnu istoriografiju najbolje govori izvod iz jedne od recenzija:

"U vremenu kada je sudbina srpskog sela, čini se, na prekretnici i kada se karakter tog tipa naselja nepovratno menja, a perspektiva njegovog daljeg razvoja teško može biti čisto ruralna i poljoprivredna kao do sada, pred nama se ukazao jako dobar rukopis Tomislava Pejčića i Miodraga Velojića, sazdan na tragu zapisanih i usmeno prenošenih memorabilija o ljudima, događajima i procesima, dovoljnim da razumemo esenciju života u staroplaninskom selu Šugrin. Već po gabaritu i sadržaju rukopisa jasno nam je kakav mu je istraživački zahvat prethodio i koliko je ličnog entuzijazma i dobre volje ugrađeno u napore da se dođe do podataka koje su vreme i zaborav sakrili, rastočili ili gurnuli u dopadljivu i laške prenosivu formu legendi i porodičnih priča. „Čuvari“ ovog poslednjeg modela kulture pamćenja bile su uglavnom žene, majke, a posebno bake, koje su uz kućni razboj, vreteno ili pletivo, „mrsile“ i niti prošlih vremena gradeći dopadljive ali nedovoljno pouzdane interpretacije istih. Uz vrlo racionalan otklon od mitskih primesa i obilato korišćenje dokumentarnih svedočanstava autori su uspeli da rekonstruišu ključne elemente iz prošlosti naselja o čijem trajanju svedoče i materijalni ostaci poput starih utvrđenja, crkvišta i selišta. Nesrazmera između duge istorije i malo literature i arhivske građe prevaziđena je pomeranjem težišta samog rukopisa prema bližoj prošlosti i temama koje je moguće potkrepiti usmenim ili pisanim svedočanstvima. Balans je postignut i obradom tema iz geografije, etnologije, antropologije i porodične genealogije, čime je posložen dovoljno vidljiv mozaik za upoznavanje sa selom na zalasku svoje bogate istorije. Zbog toga se čini da je Pejčićev i Velojićev rukopis došao u bezmalo poslednjem času, na sreću ipak dovoljnom da se „uhvati“ i sačuva još po neki impuls epoha koje su iza nas."

*Tekst i foto Istorijski arhiv Pirot