Mnogo smo očekivali. Da li smo i koliko imali pravo da budemo optimisti? Naravno, radi se o našem timu, o uloženom trudu kroz prvenstvo i ovaj baraž. 

Kraljevčanke slavile zasluženo: Bile su bolje, sačuvao ih golman, ali i snažna, nimalo "nežna" igra!

Hala se polako punila, nismo očekivali da će naši sugrađani konačno shvatiti da je pomoć, podrška neophodna.

Počelo je. Optimizam, rešenost, osmeh na zagrevanju...

Odjekivali su aplauzi prilikom predstavljanja rukometašica.

Velika borba dole, na tribinama navijački "rat". Kraljevčani su takođe bili dobro opremljeni navijačkim rekvizitima. Ovako nije bilo skoro na ženskom rukometu u Hali Kej.

Na terenu velika borba.

Činilo se u početku da će sve biti dobro. Kako je odmicalo, gošće su delovale mnogo snažnije, organizovanije, prejako u odbrani. 

U nastavku, uz podršku gledalaca, Čampa i njene rukometašice smanjile su vođstvo. Za kratko. 

Na kraju proglašenje! MVP, više nego zasluženo, fenomenalna Anđela Nestorović. Pred ovom devojčicom je evropska karijera. Preko 20 odbrana.

Dok sam razgovarao sa Darkom Cvetkovićem, na centru radost, zaslužena pobeda Kraljevčanki.

Naša Marija Maka Ilić, predsednica Kluba, verujem da nije očekivala ovako kvalitetnog protivnika koji je načinom igre u svemu zaustavio našu ekipu.

Potom, pobednici! Još jedna Nestorović. Ima ih tri, Anđela, Lena i kapiten Nina Nestorović.

I onda radost. Nešto što je najlepše u sportu, radost i sreća posle pobede. Naravno, pobednička pesma.

Pod utiskom svega (možda i nisam u svemu bio u pravu), prigovorio sam na način igre njegovog tima. Reagovali su i gledaoci, sudije su sve to dozvolile. Ko je zaista bio u pravu? Ili, gde je to "otišao" rukomet, ili, da li se ovde kod nas, u ovoj Ligi našoj, igra neki drugi, možda "ostareli" rukomet?

Za kraj – sve piše na našem Portalu. Stalno sam komentarisao da našoj ekipi nije mesto u Prvoj B ligi istok. Lep je samo naziv, a protivnici slabi. Kakva je to liga kada se kući i napolju pobeđuje sa po 20 golova razlike? Kome koristi? Rukometni savez Srbije je, očigledno, "išao" na masovnost. A – kvalitet? Da li je izlazio iz takve lige?

Ili, još jedna dilema, da li se na istoku igra slabiji rukomet?

Metalac je juče stigao u Pirot i pokazao nam drugu, ili prvu stranu rukometa. Ova igra koja se i dalje tako zove je promenila sve karakteristike. Igra se snažno, brzo, kako oni kažu – borbeno u odbrani. Tanka je linija između grubosti i jake odbrane.

Kraljevčanke igraju ovo drugo. Bilo nam je čudno. Rukomet igraju snažni, jaki, brzi... Da ne nabrajam dalje. Igraju spremni da se bore tokom celog meča.

Naša ekipa u susretima sa mnogo slabijima od sebe nije ni imala poseban razlog da menja način igre.

Juče nas je ovaj savremeni rukomet "ošinuo", da smo shvatili da ne može onako kako smo navikli ovde da gledamo.

I još ovo:

Negde je u jednom trenutku mnogo toga u ovom Klubu zastalo. Kvalitet rada bio je amaterski, igralo se da se igra. Stajalo se u mestu.

Dolazak Darka Cvetkovića značio je potpunu promenu i drugačije zahteve. Povratak Anite Čampe je značio mnogo. Međutim, za ovaj rukomet neophodno je spremiti se maksimalno.

Na kraju, neka ovo što smo videli juče, a naše rukometašice doživele, bude neko novo saznanje, poslednja poruka da mora da se menja.

U igri, ponašanju, treninzima... Uz sve to, ako se želi dalje, a želi se, ekipa mora da se pojača. Rajković i Stanković, rukometašice Naise, najviše su to pokazale!

I u ovom Klubu, kao i u većini pirotskih klubova u ekipnim sportovima, mora da se zna šta se želi i na osnovu ciljeva da se postavljaju zadaci.

Ovako je sve "od danas do sutra". Svuda, u svim klubovima!