Portal Pirot Plus onlajn, uz podršku Grada Pirota, realizuje projekat “Sigurna hrana ili samo dobra reklama?”

Projekat obrađuje temu prehrambena bebezbednost i govori o standardima, propisima i zakonskim regulativama koje se odnose na proizvodnju, čuvanje, pakovanje i promet prehrambenih proizvoda.

Tražimo odgovor na pitanja:

Kakvu hranu kupujemo i jedemo?

Ko kontroliše kvalitet prehrambenih proizvoda?

Koje namirnice je bezbednije kupovati na pijaci, u marketima, prodavnicama zdrave hrane?

Da li je tačno ono što piše na deklaracijama i što se plasira u reklamama?

O ovome razgovaramo sa stručnjacima prehrambene tehnologije, nutricionistom, sanitarnim i veterinarskim inspektorom, onima koji se bave prehrambenom proizvodnjom i građanima.

Cilj projekta: Doprineti boljoj informisanosti građana Pirota o bezbednosti hrane i ukazati na standarde i propise koje prehrambeni proizvođači moraju da poštuju.

***Stavovi izneti u medijskom sadržaju u okviru projekta nužno ne predstavljaju stavove organa koji je dodelio sredstva.***

Nivoi kontrole kvaliteta i standard za bezbednost hrane u našoj zemlji

Bezbednost hrane podrazumeva fizičku, hemijsku i mikrobiološku bezbednost. Radosav Pejčić, inženjer prehrambene tehnologije, profesor u Mlekarskoj školi Pirot, objasnio je svaku od navedenih.

Prema njegovim rečima, fizička bezbednost znači da u hrani nema stranih predmeta koji mogu štetno da utiču na naše zdravlje, hemijska bezbednost podrazumeva odsustvo raznih vrsta hemijskih sredstava i preparata koje ne možemo da detektujemo našim čulima, a koji mogu da se nađu u hrani i mikrobiološka bezbednost odnosi se na prisustvo štetnih mikroorganizama koji mogu da izazovu bolesti kod čoveka.

Sve države imaju sistem kontrole hrane, ali je i proizvođač u obavezi da kontroliše proces proizvodnje i finalni proizvod.

Sistem kontrole ima nekoliko nivoa, koje je ovom prilikom Pejčić naveo.

U našoj zemlji u primeni je HACCP standard, simbolički navedeno “Od njive do trpeze”, kaže Pejčić, pri čemu kontrola počinje još od setve, obrade njive, pa do proizvodnje i plasmana tih proizvoda, odnosno, dok ne stignu do kupca. Isto je i kod prerade mleka, mesa, biljnih namirnica različitog porekla…

Za robu koja dolazi iz inostranstva, kontrola se sprovodi na granici, a potom svi koji će plasirati ove proizvode u našoj zemlji imaju obavezu da takođe sprovedu kontrolu, naglasio je Radosav Pejčić, inženjer prehrambene tehnologije.

U sledećoj objavi tema će biti flaširana voda i napici koje svakodnevno kupujemo.

***Poštovani građani, pozivamo Vas da pratite projekat “Sigruna hrana ili samo dobra reklama?” i budite slobodni da nam pošaljete svoja pitanja, komentare i sugestije.

Pišite nam na mejl plusradio010@gmail.com sa naznakom “Za projekat o prehrambenoj bezbednosti”.

***Stavovi izneti u medijskom sadržaju u okviru projekta nužno ne predstavljaju stavove organa koji je dodelio sredstva.***