Portal Pirot Plus onlajn, uz podršku Grada Pirota, realizuje projekat “Sigurna hrana ili samo dobra reklama?”

Projekat obrađuje temu prehrambena bebezbednost i govori o standardima, propisima i zakonskim regulativama koje se odnose na proizvodnju, čuvanje, pakovanje i promet prehrambenih proizvoda.

Tražimo odgovor na pitanja:

Kakvu hranu kupujemo i jedemo?

Ko kontroliše kvalitet prehrambenih proizvoda?

Koje namirnice je bezbednije kupovati na pijaci, u marketima, prodavnicama zdrave hrane?

Da li je tačno ono što piše na deklaracijama i što se plasira u reklamama?

O ovome razgovaramo sa stručnjacima prehrambene tehnologije, nutricionistom, sanitarnim i veterinarskim inspektorom, onima koji se bave prehrambenom proizvodnjom i građanima.

Cilj projekta: Doprineti boljoj informisanosti građana Pirota o bezbednosti hrane i ukazati na standarde i propise koje prehrambeni proizvođači moraju da poštuju.

***Stavovi izneti u medijskom sadržaju u okviru projekta nužno ne predstavljaju stavove organa koji je dodelio sredstva.***

Praktični saveti za svakodnevnu pripremu, čuvanje i odabir namirnica

Kada smo o voću i povrću razgovarali sa doktorkom Tatjanom Vidanović, specijalistom higijene u Zavodu za javno zdravlje Pirot, pitali smo i kako ga pripremiti za ishranu kada nismo sigurni koliko je puta tretirano? Doktorka je objasnila da se pesticidi uglavnom nalaze u kori, ali jedan deo ulazi i u tkivo, tako da praktično ne možemo da dođemo do dobrog roda ako se namirnice ne tretiraju.

Da bismo koliko toliko dobro pripremili ono što jedemo, dr Vidanović preporučuje da u dva, tri litra vode stavimo jednu, dve kašičice sode bikarbone i potopimo voće i povrće oko pola sata, a posle da ga opet dobro operemo.

Što se tiče ostalih namirnica naša sagovornica smatra da svi moramo da čitamo deklaraciju koja je lična karta proizvoda i tu je sve što treba da znamo o proizvodu.

Ono što pripremamo kod kuće takođe zahteva postupanje po određenim pravilima, kako bi bilo bezbedno za konzumiranje.

Dr Tatjana Vidanović kaže da pripremljena hrana mora da se ohladi na sobnoj temperaturi pre nego što se stavi u frižider i da, nakon toga, samo jednom može da se podgreje.

Kako je najkvalitetniji način konzerviranja hrane zamrzavanje, doktorka je savetovala da sve što čuvamo u zamrzivaču kada se jednom odmrzne ne sme više da se zamrzava.

O ovoj temi razgovarali smo i sa Radosavom Pejčićem, inženjerom prehrambene tehnologije.

Svaka namirnica treba adekvatno da se sačuva dok dođe do potrošača ili do prerade, kaže Radosav Pejčić. Bilo da je reč o žitaricama, uljarskim ili ratarskim kulturama, voću i povrću, svaka namirnica ima specifičnosti u čuvanju.

Pejčić objašnjava da moderne tehnologije u velikoj meri olakšavaju čuvanje, pa tako danas imamo prirodna sredstva za čuvanje namirnica, ali i hemijska sredstva za konzerviranje.

Važno je istaći da su uglavnom sve namirnice najbolje u trenutku kada se proizvedu i da je malo onih koje vremenom poboljšavaju svoj kvalitet. To su neke vrste sireva, kao naš pirotski kačkavalj, navodi Pejčić.

Prema njegovim rečima, imamo proizvode koji veoma brzo stare, kao što je hleb, pa za čuvanje svežine postoje različite metode. Kod hleba je to primena indirektne proizvodnje, odnosno dvofazne.

Od sirovina koje se brzo kvare Pejčić je izdvojio sveže mleko, a da bi se to sprečimo termički se obrađuje ili se od njega prave sir i drugi mlečni proizvodi.

Pitali smo profesora Pejčića i da li izgled određenih namirnica govori o kvalitetu?

Ovom prilikom pomenuli smo i rok trajanja pojedinih namirnica, koje često čujemo od starijih da je nemoguće da toliko traju ako su zaista kvalitetne, kao na primer mleko, jogurt, određeni slatkiši.

Radosav Pejčić objašnjava da savremeni tehnološki procesi to omogućavaju, a danas, pored ostalog, imamo i pakovanja koja čuvaju proizvod u dužem vremenu.

Ipak, profesor Pejčić napominje da je većina proizvoda najkvalitetnija u trenutku kada se proizvede. Naravno, imamo pasterizovane, sterilizovane proizvode bez kontakta sa vazduhom čime se značajno produžava rok trajanja, kao i primenu sredstava koja omogućavaju da ne dođe do mikrobioloških neželjenih procesa. 

Svemu ovome treba dodati da je važno da se proizvodi na adekvatan način transportuju, čuvaju u skladištima, kao i u prodaji.

***Poštovani građani, pozivamo Vas da pratite projekat “Sigruna hrana ili samo dobra reklama?” i budite slobodni da nam pošaljete svoja pitanja, komentare i sugestije.

Pišite nam na mejl plusradio010@gmail.com sa naznakom “Za projekat o prehrambenoj bezbednosti”.

***Stavovi izneti u medijskom sadržaju u okviru projekta nužno ne predstavljaju stavove organa koji je dodelio sredstva.***