Kuvala se kamera na 40 stepeni ovog vikenda. Međutim, ni njoj, ni meni nije smetalo da vam ispričam nekoliko priča.

More, ako su priče.

Vruće jesu!

Sakriveni Vojislav Vučković

Bila je subota. Skratio sam vreme ispred Kengura, popio redovnu kiselu vodu s limunom i odlučio da krenem po vrelom asfaltu oko Hotela, dalje Kej, Gazela...

Krivac je semafor. Dugo crveno i dok sam stajao, u hladovini borova video čuvenog muzikologa, kompozitora, našeg čoveka Piroćanca Vojislava Vučkovića. Sakriven, u debeloj hladovini.

Dobro, Vojislav je "postavljen" na mestu gde je nekada bila njegova kuća. Sećam se, bila je na kući i spomen ploča.

Da stari Pirot nestaje, ostao je u po nekoj slici. Dobili smo moderan hotel i to je u redu! Ali, zar se nije moglo sa spomenikom drugačije? Da se na neko postolje tu postavi ona spomen ploča, a da se Vojislav preseli, recimo tamo, ispred Doma kulture. Šta mislite?

Ali, treba se setiti.

Kao što se nismo setili, a drugi jesu da Muzičke škole u Beogradu i Čačku nose ime Vojislava Vučkovića. A naša, a možda Dom kulture.

Evo vam link. Vikipedija sve ima: LINK!

Jasno mi je to odavno. Uvek je najteže poštovati nekoga, setiti se i sačuvati sve one vrednosti koje su karakteristične za naš grad.

PREDLOG! Hajde na uradimo "otkrivanje spomenika" Vojislavu Vukčkoviću po drugi put!

Vojislav Vučković je rođeni Piroćanac, (1910), umro je 1942. Posle hapšenja i prebijanja od zadobijenih rana u Specijalnoj policiji.

Propustio sam najmanje dva zelena svetla dok sam se "družio" sa Vojislavom Vučkovićem.

Nastavio sam.

Tamo kod one dvospratne zgrade, viče čovek, pita me:

Paune, i mi imamo ćacilend. Pogledaj u Kale!

Pogledam ja i... evo:

Šator se postavlja.

Za pretpostaviti je! Neću da kažem, tek, pogledajte.

Kivi se prodaje na komad.

Jedan kivi - 70 dinara.

Nisam snimio, i lubenice su počele ne više na polovinu, na četvrtinu.

Život nas, običnih smrtnika.

Jeste opeklo, zastao sam da iz ovog ugla snimim naš ponos, stambeni kompleks Pirot na vodi.

Pogledam dole. Ono granje na levoj obali stoji, nema ko da ga sakupi. A ono što je pisao portal koji želi da uči i upraviteljica, to je bilo zamajavanje.

Evo dokaza.

Ponedeljak, 7. jul! E, ovo je nekada bio Dan ustanka naroda Srbije! Ne mogu da se dogovore. Zovu i jedni i drugi, SUBNOR. Jedni gradski, drugi Okružni. Samo menjaju spomen ploče i biste.

Hajde da ispoštujemo, objavljivali smo za 4. jul i jedne i druge. Videćemo kako će biti danas.

Prelazim kroz raskopani LEAP, čovek iz Komunalca od ranog jutra pokušava da spašava uništeni travnjak. Zaliva ostatke požutele trave.

Oni kanali još uvek nezatrpani.

Vodovod jutros šalje do sada najozbiljniji apel. Štedite vodu.

JP "Vodovod i kanalizacija": Apel građanima za racionalnu potrošnju vode

Pokušavam da čujem ovih dana direktora. Ne javlja se, možda je čovek na zasluženom odmoru.

Ne bih da mislim da je možda u pitanju nešto drugo!

I evo dokaza da suša "uzima danak" kako to poljoprivrednici kažu!

Ovo je Šulejin brzak. Skoro je došlo da pregazite Nišavu, a da kolena ne okvasite.

Tako je sve do Golemog mosta.

To je to za danas.

Upravo me zvala Marija, ona žena iz porušene kuće na Sarlahu. Pre neki dan sam razgovarao sa njom i mužem. Mole da tražimo da se negde skuće. Ne može više da se tamo živi.

Eto, da umirim savest za sada. Pitaću Radmilu Nešić, Bojana Pešića, Mariju Vasić.

Svako ljudsko biće mora da ima makar elementarne uslove za život. Struja, voda, suv plafon, krevet, staklo na prozorima.

Bar to!

Ovo je 21. vek, a beskućnika i dalje.