Kamera je "platila ceh" tekstovima koji su me "uzeli" proteklih dana. Juče sam objavio "osmicu"! Ovo su, inače, sadržaji pisani namenski, za one koji bi trebalo da ubuduće razmišljaju malo drugačije, ili šire o životu u ovom gradu.

Ove fotografije su mi bile kao ventil, trenuci kada sam "disao duboko", pokušavao da bežim od stvarnosti i tragam za nekim drugim prostorima.

Koliko sam uspevao u tome, teško je reći. Znate ono, sve bežeći od nekih misli, eno ih za tobom.

Materijali su ovde različiti. Pokušavam da ih svedem tematski, odnosno gde sam se u tim trenucima nalazio i kako sam bio raspoložen.

Evo, najpre, Keja u različitim situacijama. Crveni makovi su neki moj životni simbol. Izađu u najlepše vreme, krajem aprila i prkose, bogami, dugo.

Tu su parkovi, Kej, dečko iz Sportskog centra je ponovo krenuo. Ima novo vozilo.

Slikao sam ljude u različitim situacijama. Jedni trče, drugi šetaju pse, treći...

Imam i neke inspiracije sa lica mesta. Ove bele kugle stoje ovako godinama. Dva načina za rešenje postoje. Jedan, skinite ljudi, isperite, ako želite da budu autentični. Ili skinite i bacite u smeće i postavite nove.

Za prvi maj, kada su svi nekud krenuli na uranak, ovi klinci su našli mesto ispod Ljubavnog mosta. Poneli štapove, klopu i... uživali.

Ovi konterjenri i smeće oko njih, to je kao "večna vatra" na kraju Dečanske. Građevinski materijal, načelnik je bajku ispričao u kameru TV. A, ustvari, sve što je rekao još uvek nije tako. Baca ko stigne gore prema Prisjanu.

Stadion je uvek moja inspiracija. Ovo je "taze" od juče. Ovo nije snimak iz neke šume. Ovo je, navodno, živa ograda na južnoj strani Stadiona Dragan Nikolić.

A ovo je da li višak, ili sve nije završeno. Da, ima gore na tribinama, još neki red nepostavljeno. Da ih podsetimo.

Ova zarđala kutija, da li biste pogodili šta je to? Kutija je stara više od dvadeset godina.  Kada su mi radnici Prvog maja pravili kabinu za prenos utakmica tu na atletskoj stazi (nema je više, bačena) ljudi iz Pošte su napravili ovu kutiju. Tu je postavljen priključak za telefon. Kabl je odavde, preko tribine vodio do stuba napolju.

Ovo je staklo i prozorski okvir. Bačeno između Ljubavnog i Železničkog mosta. Nije moj snimak, hvala vam.

Ima još. Evo, da vas pozovem da šaljete  vaša "umetnička dela".

I za kraj. Zbog građana Pirota je organizovao, sad je to moderno, neki organizuju "javno slušanje", a naš zbor je organizovao "javno gledanje" filma "Tura do Strazbura".

Raša i njegovi ostali su da spavaju ovde! Sinoć se oduševili klopom i ambijentom, a danas krenuli u razgledanje Pirota.

Svratili su ovde kod nas. 

Potom krenuli do Velikog mosta, hteli su mnogohvaljeni, najjeftiniji sladoled da probaju i da nastave Kejom. Bio sam im vodič do Golemog mosta.

To je to za danas.

Nastavljam da "bežim od sebe", kada ima prilike i da se srećem s različitim ljudima i događajima. Sve to nestrpljivo čeka "Kamera".

Čekam i ja vas, da šetamo ili slikamo zajedno!

 Uživajte, maj je!