Bila je “kamera” (S-20) ovih dana svuda. Priče su različite, verujem zanimljive.

  Posebno mi je drago da se naši ljudi javljaju sa svih strana i da na ovakav način mogu da utole nostalgiju.

    Za deset dana dva puta sam bio u  selu Rsovci. Jednom, 12. juna, ubila me kiša, more i grad je počeo da pada, a drugi put pre neki dan, “ubila” me “žega”.

    Ovo nisam objavljivao. Snimljeno je u centru sela. Kiša samo što je prestala. Prodavnica zatvorena (ne znam kakvo je radno vreme). Baruštine na sve strane. Povremeno prodje neko vozilo. Ne znaju Rsovčani šta je bolje (gore) da pada kiša, da  bude blata, ali da nema prašine, ili da je suvo i toplo, a da ide “turlo” (oblaci prašine)

..............................................................................................................

    Često pričamo o tome da bi bilo dobro kada bi “Komunalac” mogao da zaposli jedno deset hiljada ljudi. Recimo, da na pet, šest naših bude jedan radnik u žutom. Čak i tad, pitanje je, da li bi ih “ovoljili”?!

     Ovo sam snimio pre neki dan. Titova česma ispod Planinarskog doma. Izvini, druže Tito!  

.............................................................................................................

      U nedelju su padale ploče od lima sa krova Bolnice. Snimajući opšti haos u dvorištu, skrenula su  mi je pažnju vrata, glavni ulaz u Bolnicu. Naravno da je S-20 morao da radi!

 E znam koliko je Bane Kengur uložio i truda i para da “dez” barijeru obezbedi. Da li to znači da Bane treba da nadje majstora i dodje da popravi.

   Dobro, ne ljutite se mnogo, nije ovo jedino što ne radi!

............................................................................

    Ova žena, Dušica, Duda kako je mnogi zovu, rodjena Piroćanka, od Žike Ćolinca pokojnog rodjena sestra iz “Protinu malu” danima pokušava da živi, lutajući od klupe do klupe u centru grada.

    Spava u “sušini” na ulazu u zgradu Gradske uprave. Ne znam kako uposlenici u ovoj zgradi reaguju kada ujutru, orni, ispavani, našminkani, obrijani dolaze na posao. Da li im ova žena nekada zasmeta.  Gradonačelnik obično žurnim korakom ulazi u zgradu, možda je nije video.

    Posle naših objava, mada, ruku na srce, humanih bilo je i ranije, javilo se više naših sugradjana da pomognu. Mnogi donose hranu, neki obuću, odeću. Traži se stan. Cene nisu male.  Evo jednog primera. Ova dama se preziva Manić. To sigurno znam. Znam po suprugu i Vuku, koji će, ubedjen sam, jednog dana biti veliki šampion u nekom od borilačkih sportova.

  Ova dama je već šampion!

............................................................................................................

    E sad, evo dve priče, jedna od sinoć, druga jutros.

    Zakasnio sam, ovo prvenstvo Evrope me prikovalo za fotelju. Prvi mrak. Kroz “školsko”, kako deca zovu dvorište Škole “Dušan Radović”, razlegao se miris lipe.  Dalje, Kej, dole miris pokošenog sena. Ima li lepše? Sve dok se nisam približio obali. Kanal, nije bila Nišava!

 Sve ostalo pogledajte!

  E da bih upotpunio vaš “ugodjaj”, evo i nekoliko fotografija. Kej, vrtić, lipe, “školsko”!

...............................................................................................................

   I konačno.  Bilo je tu, oko 9h. Juče sam vam javio da se sredjuje ovaj  “zdrobljeni” kružni tok. Naravno da sam želeo da vidim kako radovi napreduju.