Dok sam bio mlađi, nisam mnogo voleo nedelje. Pogotovo kada je prazna, kada nema nekih događaja. Dok su drugi odlazili na vikendice, obrađivali zemlju, a pošto toga nikada nisam imao, nedelja je služila da, najpre, prođem stazu Kejom, a potom gluvarim kod Kengura sat i po. Kako sam govorio: "da zaradim za ručak"!

Juče sam popodne imao Radnički od tri. Na pijaci sam "napisao" domaći zadatak i, naravno, popio topli nes ispred Kenuga. Menjam piće, bilo je "hladnačko"!

 I...

Ništa!

Hajdemo, matori, šetnja, rekoh sebi pomalo ljutito!

Plan da se popnem na Sarlah, promenio sam kada sam pogledao na sat. Neću stići. Nedeljni ručak u dva, priprema i Stadion.

Zato sam krenuo ovako!

Snimak prvi – Jabučilo. Često ga obilazim. Sve je  je nekako "ofucaniji"! Šta mu radite, ljudi?

Nastavio sam preko mosta. I zaista, sećam se nekada je bio ograđen onim lancima. Ko li ih je "maznuo"!? Park predivan, malo ljudi, možda ovo vreme.                         

Kanal čist kao suza. E, kako je nekada bilo...

Krenuo sam dalje. Uvek kada ovde šetam, ta bela kuća, šta li je, uvek je u meni izazivala reakciju. Setio bih se i jednog događaja. Sećate se kada je ono bilo bombardovanje.

Bistrica me, takođe, podsetila na neko drugo vreme. Sećate se tabana, klanice...

Možda ne bih zastao i otišao dole, da nisam video onaj natpis:                

Voda nije za piće! 

Prešmrljali ono "NI"! ŠOPKA! Mali simbol bogate istorije. Jedna od najstarijih. Jedina nije u sistemu Vodovoda. Voda sa ove česme se ne kontroliše. Kažu stariji koji dolaze ovde da natoče, da je mekana, drugačija. Naravno, nije hlorisana. Ovde nas je nekada majka, Milana i mene, slala sa dve velike "stovne" da natočimo vodu. 'Ajde de, ali zimi... prsti mi se zalepe za "dršku"!

Prošao sam most. Ispred mene ostaci nekadašnje Klanice, tamo desno stoji ona kućica gde su jedno vreme živeli Dinčići. Gazda je stavio velike katance. Sve ostalo unutra je isto.

Odustao sam od Sarlaha i krenuo levo da vam još nešto pokažem. Vama mlađima. Vi stariji, možda su i vas kao sestru Mariju, Milana i mene, Zorica i Paun ovde subotom dovodili na kupanje. Gradsko kupatilo!

Bilo je već pola dva. Neka sitna kiša počela je da rominje. Zastao sam tu, ispred mosta na Bistrici. Ispred mene, kako sam sam sebi rekao "sudar svetova"! Zar nije tako?! Pogledajte.

I pre nego da krenem, hteo sam, kako se ono obično kaže, da "dodam još nešto" za kraj!

I tako je sat i po od ove nedelje, ipak prošlo "radno". Žurio sam, čekao me nedeljni ručak i Radnički!

Žućko pred kapijom, kao da je jedva čekao da krene. Ove nedelje smo se slabo družili.

Neka bude zabeleženo, Radnički je pobedio sa 3:1!