Primer prvi:

Srela me jutros moja drugarica još iz mlađih dana. Stanuje u zgradama u Predraga Boškovića. Znate ono kada su stanari negodovali, tražili više zelenila, manje asfalta, prostore za decu, parkiće, ne automobile.

Nešto su promenili, ali i dalje nije kako mi stanari želimo! Da, ljutili su se što smo te zvali...

Zašto ovo kažem?

Definitivno oni ne žele da im neko kaže istinu, da prenese ono što ovaj običan svet traži. Oni su se nekako zatvorili u svoj neki svet i smatraju da je to istina.

Kada kažem oni, mislim naravno na njih u vlasti, ali i sve kojima u lice kažete da nešto nije dobro.

Ponovo, zašto ovo?

Primer drugi:

Komunalac. Ne pada mi na pamet da bilo kome radim marketing. Veoma često ima Vaših poruka:

Ne čiste, kontejneri puni, oko kontejnera sve i svašta.

Jeste, ima i toga. Ali ne pitamo se i mi, ko to radi, ko baca...

Te ljude u žutom, u zelenom, s kolicima, na ulicama, viđamo i subotom i nedeljom i u drugoj smeni, po kiši, snegu, kad opeče sunce...

Mnogi koji dođu u Pirot sa strane kažu da je grad čist.

Primer treći:

Ovih dana viđao sam ih na mnogim mestima.

Da li ponovo nije dobro? To vi recite.

 Primer četvrti:

Ono da u oči jedni drugima kažemo da često nismo pravi, nismo dobri, ne poštujemo neka nepisana životna pravila. Makar da brinemo o svemu što je naše. Tu oko nas!

Sad u nedelju šetao sam kejom. Tu, odmah na početku Keja jedna lipa polomljena.

Kasnije još nekoliko. Danas mi šalju fotografiju i pišu da su tri mlada stabla noćas polomljena.

Ko smo to mi?

Ovi iza debelih zavesa, ne vole kada kažemo istinu.

Kada vidimo radnike Komunalca, svuda i kada rade za naše lepo, nekako nam je to normalno.

A kada pokažemo smeće kraj kontejnera, bačene korpe za smeće, uvek je ono – to nisam ja...

I, konačno, kada se polome mlade stabljike. Šta onda?

Neko od vas se ražesti, kritikuje, drugi ćute do nove prilike.

Hajde, ljudi, malo da se "prepitamo" ko smo to mi, možemo li da budemo otvoreniji, bliži jedni drugima, da se više razumemo, a manje upiremo prste u navodne krivce.

Da li će se nešto promeniti? U nama, u našoj svesti, ali i u odnosu prema svemu oko nas?

Prema gradu, prirodi, ali i mi sami, jedni prema drugima!