Ha, "iskočiću" malo iz teme na početku!  Mada je sve život i sve je u ovom vremenu postalo – tema. "Kamera" neće da se ljuti, sve je za čoveka.

E sada, ko kako shvata taj život i ko je uspeo da razume bar deo onoga što se događa oko njega, moći će da rasuđuje i da se budi.

Mala digresija, rekoh.

Sinoć sam, kada se završila rukometna utakmica, gledao Utisak nedelje. Video sam jednu profesorku koja je, zamislite, bila u zatvoru. Hapse se, eto - i profesori! Jednog komentatora Peščanika, drugu profesorku...

Olja je i dalje nedostižna po svemu što radi. Ume da pita, odredi teme, izuzetno uspešno vodi pametne ljude. Naručenih, tendencioznih pitanja nema.

U isto vreme, da li slučajno, na drugoj, potpuno drugačijoj, nazovi televiziji, "ide" emisija sa posebno izabranim gostima, koji se često vraćaju, među kojima jedna bivša ministarka koja se u jednom trenutku "probudila", a zatim, da bi odbranila sebe i sina, vratila. Jedna novinarka, ha, novinarka koja uvek zna šta treba da pita itd.

I tu sam video dva daleka, užasno razdvojena, drugačija sveta.

I kada sam sve to na trenutak "spustio" na Pirot, bilo mi je jasno ono kopirano ponašanje sa republičkih sednica, kada je VV, onako zauzvijenih rukava (valjda beše) sa visine drsko vređao odbornike legalno izabrane od naroda.

Ili ovo:

Jasno mi je što je jedan novinar samoprozvao sebe u brižnika Radničkog, podsetio da je ovaj Klub u subotu proslavio 81. godinu. Dao mu "befel" predsednik da napiše "svečarske" reči, umesto tišine. To je, zatim, dao još jednom "hit tvit" mediju da objavi da ovaj smežurani, pogrbljeni Radnički slavi neku godinu rođenja!

Neću dalje, mnogo toga je ogoljeno, a da ih niste zvali da se brukaju i "blazne" narod. Idu "po kućama", nude, popisuju, prete, spremaju otkaze, jer imaju patološku, neuništivu želju da i dalje budu "na popatoga pop"!

Nedelja je juče bila. Poslednji dan maja koji je, ako ne nečim drugim, bio kišom darežljiv. Priroda je nabujala, kažu dobro rodilo.

I ovog vikenda sam imao jasne ciljeve.

U subotu sam bio u Toplom Dolu, upoznao jednu ženu kakvih više nema i o tome ćemo sutra.

Juče, negde pre dvanaest, krenuo sam tamo gde prošli put nisam stigao, jer me zaustavila jaka kiša.

O cilju koji sam sebi postavio ću posle. Ovo predlažem da PR dođe i sa svojim ličnim poslodavcem ovde snimi "edukativnu" storiju za gradsku vlast: "Ja VV, korov i železo"! Kao u onoj pesmi, Bijelo dugme: "Mramor, kamen i železo"!

Evo im i radni naslov:

Mnogo smo bogati da sve ovo "vrljamo"! Ili probudite se "hittvitovci"!

E tako, sad vraćamo temu zbog koje sam juče prošao preko devet hiljada koraka. Po suncu i po izraslom zelenilu.

Iskoristio sam priliku i da me sunce "vidi"!

Usput sam pitao jednog namernika:

Koliko, druže, ima do Poljske Ržane (umalo da kažem do Kumrovca, to koristim kada se šalim)?

Samo pravo ovim putićem, laganim hodom, oko 20 minuta.

I nastavih, mada, pogledao sam na sat, nedeljni ručak mi je zakazan za sat vremena. Ne bih danas, hvala!

Kao prošlog puta, išao sam nekih 500 metara od skretanja za bazu Niskogradnje. Trava visoka, beton, cigla, crep, sakrili se.

Kada sam se vraćao, bio sam pažljiviji - deponija u zelenoj travi.

I tako, prođem lepo ovaj putić kojim će možda neki 6. juna u Poljsku Ržanu i pitam sebe!

Ljudi - da li smo toliko bogati, da sve ovo bacamo?!