Sve ljude na planeti Zemlji je napala nepoznata, čudna, opasna  bolest. Izaziva je virus. Nevidljiv ,zarazan. Ljudi se masovno zarazavaju ,oboljevaju. Neki teško,neki umiru. Strah lebdi nad svima. Život se promenio. Drugacije je sve. Ljudi zaziru jedni od drugih. Ne druže se vise,ne piju kafu zajedno. Ne rukuju se,unuci ne smeju da zagrle svoje bake i deke. U prodavnice se ide redje,u bioskope i Pozoriste se ne ide. Nema koncerata. Nema pesme,nema veselja,nema svadbi.Ni na sahranu ne moze da ode ko hoce,da oda pocast,nego samo najbliza rodbina.A sve da bi se izbegao virus. Da se izbegne susret sa njim. Jer on ulazi u čoveka kroz nos,kroz usta, oči...
Ali u ambulante,bolnice,svakog dana ulaze ljudi koji,kad udju,obuku skafandere, rukavice,kaljace  stave vizire i tako upakovani ulaze medju viruse Ulaze lekari,medicinski tehnicari,da pregledavaju i leče ljude koji su se razboleli od virusa. Bolesnici kašljanjem,kijanjem,govorom,disanjem izbacuju mnogo virusa u vazduh.A lekari,medicinsi tehnicari,bolnicari, čistači su neprekidno sa bolesnicima jer im je to posao. Ne! To je njihovo opredeljenje! Da spasavaju ljudske živote!I idu u borbu sa virusom,pa se i oni zaraze,ugroze svoju dečicu,svoje roditelje i na žalost i umiru u toj borbi!
Da li biste pristali da budete na njihovom mestu?Zamislite sebe na njihovom mestu. Studirali su petogodisnji ili šestogodišnji ,tezak fakultet. Učili hiljade strana,proveli hiljade sati na praksi,polagali stotine kolokvijuma i ispita-od   svojih 19 god-celu svoju najlepšu mladost. A posle svega išli na specijalizacije:4 ili 5 ili 6 god i opet učenje i ispiti ali jos ozbiljnije! I nekako su i porodice stvorili.
A sada svakog dana odlaze  u borbu za ljudski život a protiv virusa i u neizvesnost!
  Kakvi su to ljudi?!Od čega su sazdani?!
Odgovor bi bio jako opširan.
Ali zasluzuju ogromno,nemerljivo postovanje svih ostalih ljudi! Oduvek i zauvek!
Miroslava Jovanović