Šok i neverica. Umro je naš Mita, košarkaš Pirota iz kraja prošlog veka. 

Dragan Mitić igrao je pleja, lopta je bila u njegovim rukama. Dok je igrao, grlio je svom snagom, a svojom skromnošću, odnosom sa igračima, plenio je izazivajući poštovanje. 

Dok je bio đak Ekonomske škole, nezaboravni profesor Baja organizovao bi celo odeljenje da ide na utakmice da navija za Mitu. Tada njegova devojka, kasnije supruga - Gaga, rodila mu je dve divne ćerke, Anđelu i Jovanu i bila je "vođa navijača". 

Mita je u ono vreme svirao gitaru za svoju dušu, bio omiljen u školi. Njegova prva i jedina ljubav, "Gcka" kako su je zvali, bila je ponosna, imala je na koga i zašto.

Od škole, svog odeljenja i Kluba rastao se u smiraj osamdesetih i otišao u Vojnu akademiju.

U burnom vremenu rata, bio je uhapšen u Kasarni u Varaždinu. Zlo vreme. Ratovao je i na Kosovu.

Pre dve godine, setila se Nina, njegova školska, osnovao je vajber grupu njegovog odeljenja kako je govorio, "da se zna gde smo i kako smo". 

"Ove godine je trebalo da slavimo godišnjicu mature, rekao mi je na poslednjoj proslavi pre četiri godine, bili smo svi u Gazeli, Ninac sledeću maturu organizujemo ti i ja. Kari, Slađa, Gaga, Ivana Ćirić, Sivi, Irena... Mi smo bili... Tim, njegov tim! Naš Mita! Maca Pejčić i Dalida su nam otišle... Sledeće godine je 40 godina mature! Bez Mite", upravo je napisala Nina...

To vreme rata, stalni pritisak i stres oslabio je dušu, njegovo sportsko srce. Usledilo je još jedno novo vreme borbe. Za život... jedan, drugi, treći stent.

Sinoć, pred vratima kuće posle hitne intervencije, duša je izdahnula, srce nije izdržalo. 

Naš Mita, školski drugar, naš kosarkaš, oficir za primer i poštovanje. 

Završio je Generalštabno usavršavanje (GŠU), u Školi nacionalne odbrane, Univerziteta odbrane, u toku 2012. godine, kada je stekao zvanje generalštabnog oficira. 

Na Univerzitetu u Beogradu, 2007. godine odbranio je magistarsku tezu pod nazivom ''Uticaj upravljanja ljudskim resursima u vojsci na borbenu gotovost jedinica'', čime je 2007. godine stekao akademski naziv Magistar nauka. 

Vojnu akademiju Kopnene vojske (VA KoV) završio 1991. godine, smer  telekomunikacije, kada dobija čin potporučnika i od tada počinje radno i profesionalno angažovanje u vojsci. Prvo radno mesto mu je bilo garnizon Bjelovar u Hrvatskoj gde je kao pripadnik JNA učestvovao u borbenim dejstvima za šta je odlikovan medaljom. 

Do 1997. godine prošao sve komandirske dužnosti u vojsci, počevši od komandira voda, zaključno sa dužnošću načelnika veze motorizovanoj brigadi. 

U toku 1997. godine, primljen u Organe vojne bezbednosti i od tada  pripadnik, najpre Vojne službe bezbednosti (VSB), kao načelnik Organa bezbednosti u brigadi do 2004. godine, a od 2004. godine i pripadnik Vojnobezbednosne agencije gde je prošao sve rukovodeće dužnosti od načelnika odseka, načelnika odeljenja, načelnika odeljenja za operacije i zamenika u Centru (6 godina) do dužnosti načelnika 3. centra VBA Niš, na kojoj je proveo 8 godina. 

U ratnom periodu vanredno, unapređen u čin majora, u toku 1999. godine. 

Nakon završetka GŠU 2012. godine, dobio od predsednika R. Srbije oficirsku sablju sa posvetom, a tokom 2013. godine, proizveden u čin pukovnika. 

U toku profesionalne službe u vojsci uvek ocenjivan samo odličnim ocenama, a više puta nagrađivan i pohvaljivan.

Odlikovan sa više ordena i medalja, od kojih: 

1. Od strane predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), Orden za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti III stepena - ukazom predsednika SRJ od 31. decembra 1999. godine; 

2. Od strane predsednika RS, Orden belog orla sa mačevima III stepena - ukazom predsednika RS od 05. februara 2016. godine; 

3. Od strane ministra odbrane RS, Vojna spomen medalja za izuzetne rezultate u  vojnoj službi za oficira, naredbom ministra odbrane od 10. decembra 2014. godine; 

4. Od strane ministra odbrane RS, Vojna spomen medalja za učešće u borbenim dejstvima na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije;

5. Od strane ministra odbrane RS, Vojna spomen medalja za učešće u borbenim dejstvima na teritoriji SRJ; 

Bavio se rekreativno sportom, a aktivno igrao košarku od 1983. do 2004. godine, aktivno igrao i u košarkaškoj reprezentaciji Vojske Srbije od 2012. godine do 2018 godine. 

Oženjen suprugom Draganom Mitić. Otac dve ćerke, Jovane i Anđele.

Penzionisan oktobra 2022. godine iz VBA u činu pukovnika.

Pukovnik Dragan Mitić biće sahranjen na Starom pazarskom groblju, u petak, 13. novembra u 14 časova.