Gradonačelniče,

Tu smo pri kraju. Ostalo je još da se u "šestici" obratim sugrađanima.

Inače, stižu mi aberi od tvojih saradnika. Nisu neke teške uvrede, ali kažu zaista da su ovo politički pamfleti, da je direktan udar na tebe!

Ne.

Nisam se uzalud na početku po ko zna koji put predstavio ko sam. O porodici koja me uvela u život nisam, jer tu sam dobio ono najvažnije – budi dobar čovek. Poštuj ljude, pomaži im!

Sve ostalo sam napisao i nisu mi potrebni aplauzi, čestitke, nagrade.

Smatram da mi se nagomilalo iskustvo, a i godine sam nakupio.

Eto, zato sam Seriju pisao.

Ne krijem, oslobađam se svojih misli, utisaka. A i dao mi Bog pravo i priliku da mogu ovako javno. Neka mi Bog oprosti, ali, kada me jednog dana ne bude bilo, ovo će moći da se pročita i sve će biti jasno!

Ovaj posao je privilegija, da ulazimo u sve domove, kako ja kažem "bez kucanja", ali imamo i to pravo da kažemo svoj lični stav.

E, sad ovi što si ih odabrao i dobro ih nafatirao lovom, videćeš, jednog dana ti neće biti potrebni. Ko je video dobro od laskavaca, onih što se stalno smeše, guraju uz tebe, hvale te...

Istinu kažite, makar kakva bila!

Jednog dana kada ti ne budeš više ti, ni oni neće biti oni.

Pirot je porastao, stvorio bazu, materijalne uslove, plasirao se visoko. Hajde, sad, nadgradnja! Pozorište, bioskop, festivali, turniri, Sarlah, Radnički, KK Pirot, Uroš, Ognjen i…

Najpre, jedna kineska - "Nije problem u tome što radiš. Problem je šta ne vidiš."

Zato, evo jasno i bez filozofije: Ako hoćeš da napraviš grad, a ne kulisu, uradi ovo.

Evo, krećem:

Bravo za ovu Fabriku za prečišćavanje vode. Ali, na Sarlahu nema života.

Sarlah naš, druga, drugačija priča. Pirotska, "čija bi"?!

Tamo na ploči bio je Atelje. Paja Ristić, Uroš Kostić... umetnici! Postojala je bina. Palac, Džigec Toma, Banza. Kermes. Igranke... primera ima koliko hoćeš - Bagdala pored Kruševca, Kraljevica kod Zaječara, Avala kod Beograda...

Dovedite struju, Neša je fino krenuo da pravi klupe i značke za šetnju. Stepenice su se raspale, bile su od kamena. Mogu da se urade ponovo.

Od Hotela u centru do Sarlaha, podnožja treba osam minuta. Ni toliko! Ima ovde ko bi ponovo sa uživanjem svirao gore. A i neki privatnik bi mogao neku "Šumu", odnosno "Ploču", da napravi ovamo.

Sarlah naš napušteni! Čekaj nas i mi ćemo se sigurno vratiti!

Park u Kaleu, Kale - bogatstvo. Samo su potrebne ideje. Uradi to, dok imaš vremena. Onaj stari bazen je zatrpan. Evo ti letnja scena. Da se ne ponavljam! Ona bela kuća sa skupim toaletima...

Istorijski eksponat je u redu, ali život, vrati život tamo!

Lepo je Komunalac počeo Kej. Ovamo gde je "Pirot na vodi", malo ste uradili, kocka dve, tri stotine metara i - kraj. Svetiljke isto.

Preko puta je istočna strana. Nula. Tamo od Železničkog mosta dalje. Tamo kraj tvog Pirotskog mora, dalje. Tamo kod Niskogradnje, užas dalje do tvog sela! Smeće, smeće, smeće... ljudi žele da prošetaju i uživaju. Da udahnu vazduh, da ih ne razbija smrad...

Sećanje! Kej, Nišava i Sarlah, pirotsko "sveto trojstvo"!

Sve sam pomenuo. I Tijabaru i sramotu od pijace i fasade od aluminijuma.

Da, fasade u centru... pogledaj Dragoševu. Pogledaj glavnu ulicu, one divne zgrade do Pošte.

Da li da po stoti put pomenem Drvarnik, sramotnu deponiju prema Prisjanu, koja se nadnela nad plodno pirotsko polje.

Da li smeta sve ovo što pominjem?

Zaglavio si se u te papire, projekte, isto kao što po naređenju deliš pare medijima za koje nismo čuli. Ali, matematika. 

Idu izbori, zamisli kako će da te miluju, hvale, diče se tobom itd.

Sport. Sve je uništeno!

Radnički da si hteo da ovako i ovoliko padne, ne bi uspeo. Odredio si nedužnog čoveka da vodi veliki Klub. Od Uprave nema ni U. Šta je s projektom za Stadion? Bor zida, Leskovac sazidao, Brzi Brod postavlja reflektore... šta se desilo sa Hotelom Stadion? Kupio si ga da pacovi i divlje mačke stanuju. Svlačionice su iste kao kada sam bio u pionirčićima, kada je čika Dragan krenuo da pravi Stadion.

Pre neki dan si došao na Stadion. Da li te nešto seknu, bi li ti neprijatno?

Doživljavamo sramote na utakmicama. Verovatno te ne zanima da je fudbal otišao daleko, da više niko ko hoće, ne broji koji su naši, a koji ne. Koliko naših ima u košarci? Dika, Borko, Uglješa i...

Zar je bitno?

Pirot mora, da - mora da ima drugologaše, superligaše - Radnički, KK, ŽRK. Ako mogu, stalno pominjem, neki Ub, Obrenovac, Lazarevac... evo, Kolubara ode u Super ligu!

Žele ljudi utakmice, uzbuđenja, da pune Halu i Stadion.

I najvažnije:

Izađi među ljude, bez kamere, govora, aplauza!

Samo slušaj. Tu ćeš čuti više i naučiti nego u svim izveštajima.

Ne treba ovom gradu još betona. Treba mu razlog da ostane živ.

Ako to razumeš, ima nade. Ako ne, ostaće samo projekti, tenderi, procenti...