Portal Pirot Plus onlajn, uz podršku Grada Pirota, realizuje projekat “Sigurna hrana ili samo dobra reklama?”

Projekat obrađuje temu prehrambena bebezbednost i govori o standardima, propisima i zakonskim regulativama koje se odnose na proizvodnju, čuvanje, pakovanje i promet prehrambenih proizvoda.

Tražimo odgovor na pitanja:

Kakvu hranu kupujemo i jedemo?

Ko kontroliše kvalitet prehrambenih proizvoda?

Koje namirnice je bezbednije kupovati na pijaci, u marketima, prodavnicama zdrave hrane?

Da li je tačno ono što piše na deklaracijama i što se plasira u reklamama?

O ovome razgovaramo sa stručnjacima prehrambene tehnologije, nutricionistom, sanitarnim i veterinarskim inspektorom, onima koji se bave prehrambenom proizvodnjom i građanima.

Cilj projekta: Doprineti boljoj informisanosti građana Pirota o bezbednosti hrane i ukazati na standarde i propise koje prehrambeni proizvođači moraju da poštuju.

***Stavovi izneti u medijskom sadržaju u okviru projekta nužno ne predstavljaju stavove organa koji je dodelio sredstva.***

Prehrambena bezbednost

Prehrambena bezbednost podrazumeva sveobuhvatni sistem mera od proizvodnje namirnica do korisnika, odnosno, potrošača. Prema Zakonu o bezbednosti hrane, kojim se ova oblast uređuje, ove mere osiguravaju da hrana ne izazove štetu po zdravlje potrošača tokom njene pripreme i konzumacije.

Nadležni organi i institucije koje uređuju i kontrolišu prahrambenu bezbednost su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa svojim okružnim inspekcijskim službama - poljoprivredna, veterinarska, fitosanitarna i sanitarna inspekcija.

Firme koje se bave proizvodnjom i prometom prehrambenih proizvoda u obavezi su da primenjuju sisteme kontrole rizika, od kojih je najznačajniji HACCP sistem (Hazard Analysis and Critical Control Points - Analiza rizika i kritične kontrolne tačke), koji identifikuje, procenjuje i kontroliše biološke, hemijske i fizičke opasnosti u svim fazama proizvodnje.

Zakon o bezbednosti hrane uređuje sve faze koje obuhvata prehrambena bezbednost, od proizvodnje do prodaje. Kako se navodi u Članu 3, cilj ovog zakona je da obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i zaštitu interesa potrošača, uključujući načelo poštenja i savesnosti u prometu hranom, uzimajući u obzir kada je to moguće zaštitu zdravlja i dobrobiti životinja, kao i zdravlja bilja i zaštite životne sredine.

Zakon se zasniva na sledećim načelima:

-Načelo analize rizika (…Procena rizika utvrđuje se uzimajući u obzir raspoložive naučne dokaze i naročito mišljenje Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane, i to na nezavisan, objektivan i transparentan način…)

-Načelo predostrožnosti (Kada se posle procene raspoloživih informacija, utvrdi mogućnost štetnog delovanja na zdravlje, a nema dovoljno naučnih podataka i informacija za objektivnu procenu rizika, mogu se preduzeti privremene mere upravljanja rizikom, radi obezbeđenja visokog nivoa zaštite zdravlja u Republici Srbiji, koje se primenjuju do dobijanja novih naučnih informacija neophodnih za objektivnu procenu rizika…)

-Načelo zaštite interesa potrošača (…Subjekti u poslovanju hranom dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji neće da dovede potrošača u zabludu u pogledu sastava, svojstava i namene proizvoda.)

-Načelo transparentnosti (Ako postoji osnovana sumnja da bi hrana ili hrana za životinje mogla predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja dužni su da obaveste javnost o prirodi rizika po zdravlje…)

***Navedeni su delovi Zakona o bezbednosti hrane, koji u celosti možete pronaći OVDE

Ključne odredbe koje su ovim zakonom propisane podrazumevaju:

-Odgovornost proizvođača i prodavaca, koji su odgovorni da hrana koju stave u promet bude bezbedna i ako posumnjaju da proizvod nije bezbedan, u obavezi su da ga odmah povuku sa tržišta i obaveste nadležno ministarstvo.

-Obavezno je sprovođenje HACCP sistema koji podrazumeva prepoznavanje rizika u svakom koraku procesa i njihovo uklanjanje pre nego što hrana stigne do kupca.

-Zakon zahteva da se u svakom trenutku može utvrditi odakle je hrana došla i kome je isporučena, kao i da se, u slučaju trovanja ili neispravnosti, brzo izoluje sporni kontingent i spreči veća šteta.

-Kontrolom bezbednosti hrane bave se pre svega Ministarstvo poljoprivrede, koje kontroliše hranu biljnog i životinjskog porekla u fazi proizvodnje, prerade i prometa na veliko, kao i hranu za životinje i Ministarstvo zdravlja, koje je nadležno za dijetetske proizvode, dečju hranu, suplemente, vodu za piće u flašama i novu hranu (novel food - obuhvata inovativne proizvode, hranu iz novih izvora i hranu proizvedenu novim tehnologijama).

Prema Zakonu o bezbednosti hrane zabranjeno je obmanjivanje potrošača. Dakle, deklaracija mora biti jasna i ne sme pripisivati lekovita svojstva ili osobine koje određena namirnica nema. Poseban akcenat je na obaveznom navođenju sastojaka koji izazivaju alergije ili intolerancije.

Zakon predviđa i postojanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije koja vrši superanalize i koordinira rad svih ostalih laboratorija u državi, obezbeđujući jedinstven standard testiranja.

Prema istraživanjima i zvaničnim podacima o prehrambenoj bezbednosti u Srbiji, iz 2025. godine, zabeležen je visok nivo ispravnosti namirnica, ali i identifikovana potreba za strožim nadzorom.

Istraživanja su pokazala da je 97,4% analiziranih uzoraka bilo potpuno bezbedno za upotrebu. Od 350 uzorkovanih proizvoda, 341 je bio ispravan. Analizirani su hleb, peciva, keks, žitarice, kukuruz, zamrznuto bobičasto voće, suvo voće, orašasti plodovi, mlevena paprika i ulje.

Kod 9 proizvoda ustanovljeni su rizici: aflatoksin B1, povećan nivo kadmijuma i ostaci pesticida, akrilamid i pirolizidinski alkaloidi.

Poseban oprez savetuje se za bobičasto i suvo voće zbog osetljivosti na promenu uslova u proizvodnji i kod začina i dijetetskih proizvoda, s obzirom da se javljaju problemi sa deklarisanjem ili sastavom koji ne odgovara deklarisanom.

Od 1. marta 2026. godine počela je primena Zakona o službenim kontrolama koji uvodi nenajavljene inspekcije kroz ceo lanac “od njive do trpeze” i strožije kazne za one koji ne vode urednu dokumentaciju o poreklu sirovina, čime se teži unapređenju prehrambene bezbednosti.

****Poštovani građani, ovo je uvod u obradu teme projekta čija realizacija traje do kraja novembra. Pozivamo Vas da svojim pitanjima, komentarima i sugestijama doprinesete pripremi medijskih sadržaja koji Vam odgovoraju i pomažu da dođete do određenih odgovora i saznanja. Pišite nam na mejl plusradio010@gmail.com sa naznakom “Za projekat o prehrambenoj bezbednosti”.

U sledećoj objavi predstavićemo nadležne službe  za kontrolu kvaliteta i bezbednost hrane i namirnica. Važno je napomenuti da su za kvalitet namirnica odgovorni pre svega proizvođači, prodavci i vlasnici objekata u kojima se proizvodi ili prodaje hrane. Šta kaže zakon, a šta praksa istraživaćemo u daljem radu na ovom projektu.

***Stavovi izneti u medijskom sadržaju u okviru projekta nužno ne predstavljaju stavove organa koji je dodelio sredstva.***