Nastavljamo dalje.

Da se razumemo. Nije ovo ni prva, nažalost neće biti ni poslednja porodica koja živi veoma teško. Porodica bez osnovnih uslova, bez para, odeće, obuće, ogrevnog drveta...

Pokušavali smo, ponekada uspevali!

Neki su dobili kontejnere, eno ih u 22. Divizije! Neki se skućili u Krupcu. Neki se odselili iz neuslovne kuće, nema im traga, živeli su tamo kod starog Tigra! Nisu se više javili! Četvrti, peti, šesti...

Porodica iz trošne kuće na Sarlahu ima ogromne probleme, jer roditelj nije plaćao struju. Stigla tužba na preko 200.000. A, oni nemaju dve hiljade u kući...

Lazar, dečko iz Krupca, pisao mi je pre petnaestak dana o svom drugu Aleksandru, majci i sestri Ani.

VAŠA PISMA: Laza iz Krupca - Pomozite mom drugu Aleksandru, sam je sa majkom! Ne radi, kuća se urušava!

SUDBINE: Ana, Aleksandar i majka Slavica! A vi, a mi, a ovo društvo, a patrijarh Pavle? Biti čovek je lepo, ali teško!

Novinari, ako ne razumeju ljude, ako ne odu tamo gde ljudi žive, pokažu u kakvim uslovima žive u 21. veku i ne zatraže pomoć i razumevanje vlasti, ali i građani, onda nisu ili znali, ili želeli da pokrenu empatiju da bi i ti ljudi koji su na mukama, živeli dostojno čoveka.

Pre neki dan zvala me Danijela Tobić. Poslala i poruku. Porodica Tobić želela je da pomogne. Bila je uznemirena.

Prekjuče smo se videli na parkingu gde je "žućko" čekao. Želela je da govori. Prilika da pozove ljude da razumeju druge! Hvala joj!

Juče posle pet bio sam ponovo u Krupcu. Trošna kuća odmah dalje od benzinske pumpe.

Izašao je, najpre, Aca. Zatim Marina Marijanović, (zovu je Slavica, pravo ime Marina) majka i Ana Krstić, učenica prvog razreda Tehničke škole. Po umrlom ocu nosi njegovo prezime Krstić.

Da podsetim, žive od dnevnica koje povremeno zaradi Aleksandar kada ide "u drva" i pomaže ljudima. Ponekada ga u selu zovu imućniji da im pomaže na njivi.

Razgovarao sam sa Dejanom Aleksovskim, direktorom Tehničke škole. Rekao je da će Škola pomoći Ani u granicama koje zakoni dozvoljavaju. Ana juče reče da treba da nabavi knjigu iz Engleskog i sveske. 

Razgovarao sam sa Bobanom Tolićem, direktorom Komunalca. Obećao je da će zvati Aleksandra. Hvala!

Marina je danas bila kod Marije Vasić u Centru za socijalni rad. Hvala i gospođi Vasić.

Sutra će Marina u Nacionalnu službu, kod "Stoje"! Nema radnu knjižicu. Nema ni zdravstveno osiguranje.

Da ne nabrajam, teško je!

Javio se Željko Arivović da besplatno popravi krov. Pregledao je i zaključio da tavanica nije sigurna. Biće potrebna i ploča. Krov i tavanica su iznad Anine i Aleksandrove sobe. Tu spavaju.

Sutra ćemo uputiti mejlove vlasnicima stovarišta. Ako mogu, svako pomalo. Javio se još neko da pomogne u izgradnji. Salić!

Ide život dalje. Ide, zastaje. Nevolja na sve strane.

Juče ponovo poziv.

"Dođi Paune da vidiš u kakvim uslovima žive..."

I tako skoro svakodnevno.

Da ponekada poneko pita:

Zašto samo vas zovu?

Ne znam!

Mi samo poštujemo ljude, imamo način da zovemo ljude da razumeju duge i to činimo!

Zašto i kako to (ne) rade drugi?