Kako beše ono, sudbina, šta li je?!  Ne mogu bez ministra Gorana Vesića. 

U ponedeljak, 26. decembra bio je u Pirotu u vremenu kada sam ispod nadvožnjaka našao beživotno telo turskog državljanina.

Danas je naš ministar ponovo u Pirotu, tu je i Hristo Aleksijev potpredsednik Vlade Bugarske.

Ovoga puta sve je ipak drugačije. Bilo je sastanak, domaćin naš gradonačelnik Vladan Vasić. Potom svečanost na kojoj su  pravim herojima sa naše i bugarske strane  dodeljena priznanja, zahvalnost za podvige koji su učinili. Zahvaljujući njima , izbegnuta je nesreća širih razmera. Tako kažu oni koji se razumeju u problem.

………………………………………………………………

Danas je petak, nije ponedeljak i danas je 20. dan januara. Danas se vidaju rane, popravlja pruga, pretače poslednja cisterna.

I danas medjutim, ljudi ne zaboravljaju, i dalje strepe.

Srđan Ignjatović  živi u gradu, rodom iz Crvenčeva. Trenutno je na odmoru, radi i odmara u selu. Poljoprivreda.

 Zvao me juče dok sam sa Milanom Ćirićem bio na Sopotskoj petlji.

Molim vas, bojimo se  da se ne dogodi I ovde nešto. Pruga kod postaje Crvenčevo je možda u najgorem stanju od Pirota do Bele Palanke. Dodjitee…!

I naravno došao sam. Jutros u pola deset kod skretanja za selo. Prošli smo prolaz ispod Koridora, stigli do pruge. Bilo je muka da se uspnem uz uzvišenje, do pruge. Srđan pomogao naravno.

Putničkih vozova odavno nema

Krenuli smo nazad. Desno je Crvenčevo.  Selo na lepom mestu! Srdjan je hvalio predsednicu mesne zajednive. Ne radi. Poljoprivrednik. Vredna je. Ajde da se nadamo da će i ona reagovati gde treba.

 Ljudi su u strahu

Juče sam video da se pruga popravlja, krenuli su od Pirota. Do Crvenčeva će stići, ali, koliko će vozova proći. Šrafovi odvrnuti, pragovi truli…

Nije uteha, ali, samo da je tu, nijee, verujte …