…Teška nedelja za sve nas koji živimo u ovom gradu. Osetio sam da mi je potrebno da budem sam, da budem negde gde me ni za koga neće biti. Šetao sam sinoć Kejom, jutros rano ovde na našoj strani, prema Tigru.

 Hteo sam duže, ušao sam u Nišavu, bila je hladna. Prijalo mi je!

…………………………………………………………………………………

   Dok sam kupovao sveće i cveće tu ispred Golemog mosta, gde stalno kupujem, javio se Goran. Zvao me juče. Potvrdio mi da će doći. Na pijaci je.

      Parkirao sam "žućka" na istom mestu, tamo sa leve strane ispred Gazele i železničkog mosta. Bilo je nekoliko minuta pre dvanaest.

     Ne znam zašto, tek "nigde žive duše". Opeklo sunce, povetarac, ribolovaca nigde. Biciklista sa druge strane, koji kao da proverava da li sam došao, uvek u ovo vreme prodje. Sada je samo sa one druge strane. Jedna žena srednjih godina, dok sam stajao na mostu i gledao kako kao "kap po kap" izlazi voda sa one strane žice.

  Nekako izdaleka počeo sam razgovor sa njim. Da ne udjemo u neke teže detalje. Spomenik je završen, bilo je otkrivanje, došao direktor Mlekarske, osoblje, djaci. Nikoga iz Gradske uprave.

 Ostavio sam Gorana, da bude sam. Da popriča s ćerkom. Moja Andjela, e mojaa Andjelo...

   Uvek kada dodjem ovde, pokrene se u meni neko posebno (ne)raspoloženje. Bunt li je…?

Nakupilo mi se ovih dana mnogo toga. Život! Nisam mogao da prećutim. Zašto Vladana uvek vidim pred sobom u takvim trenucima? Zato što znam koliko može, zato što znam da ima negde u sebi taj duh. Da li se izgubio, da li je sakriven, da li ga drugi promeniše…?

    Krenuo sam i vratio se. Interesovalo me, da li je razgovarao sa Vladanom, šta mu je rekao.

  Iskreno se nadam da će se sresti. Ne zbog ovog razgvora. Mnogo je posla u Gradskoj upravi.

 Zastao sam kod mostova, nisam mogao da ne spomenem i drugu tragediju.

Opekla "zvezda", prošlo pola jedan.O bično do mostova idem pored Nišave. Osećao sam njenu svežinu. Da, umiljata, mirna, da čovek udje u njene brzake, da prilegne izmedju dva kamena, da ga voda miluje… 

 To je naša Nišava!

  A vi tamo negde "gore" to ne razumete. Ne osećate, nije vas briga i niste svesni šta ste nam oteli.

 Ma, još bolnije, ta pobesnela voda za koju ne marite, odnela je dva mlada života i zaćutali ste kao da se ništa nije dogodilo!

 A jeste!

I bolno je, za sve nas u ovom gradu, neoprostivo!