Ubeđen sam, zato i pišem sve ovo, mada ne osećam se baš dobro kada to radim, da ćete jednog dana razumeti da sam pisao za dobro ljudi, za dobro ovog grada, sporta u širem smislu.

Samo se po sebi razume da vlast mora, treba da bude objektivna, korektna prema svima i da bi, vodeći politiku rasta i razvoja grada, trebalo da ulazi u sve detalje, zahteve.

Pisaću i o tome nekada: ne može da se do jednog sela uradi i put i voda i kanalizacija, sve što selu treba, a da se u neko drugo selo nije nikada ušlo. Da li se gledaju rezultati izbora, broj ljudi ili neko srodstvo?

Tako je isto i u sportu, ali i u svim pratećim detaljima koji se njega tiču. 

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić je odličan ceremonijal majstor. Ima i one koji trče za njim i slikaju, ne obazirući se da u ovom gradu nije on jedini, ali i da su mu obaveze da bude gradonačelnik svih građana, kao i svih sela, svih ulica, svih medija, svih...  

Kada mu se više nije dopao naš izbor sportiste godine, jer je prevazišao sve slične manifestacije, odlučio je da to prekine. Iskoristio je dvojicu iz TV Pirot, sakupili su decu na otvaranju Božićne škole, naprave gužvu ili ih odvedu da se smrzavaju na Omladinskom stadionu gde je postavljena investicija zvana klizalište.

Biraju najbolje u sportu i pretaču svake godine iz šupljeg u prazno. Potom izađu dečica, džudo, ritmička gimnastika, košarkaši, odbojkaši...

Tako je svakog januara! I tu se dovedu specijalni gosti koji hvale razvoj pirotskog sporta i, naravno – objekte.

Kao da niko nema halu, kao da su bazeni retkost, klizališta nema u centru svakog grada...

E sad o rečenoj temi – objekti.

Sećam se kada je otpočela izgradnja Zatvorenog bazena. Oliver Dulić je tada bio ministar. Opozicija je pominjala žabe. Vladan je bio u Koaliciji za Pirot, a na vlasti demokratska opcija.

Kada je Glavni obukao "carevo novo odelo", Bazen je postao retkost, to malo ko ima, kažu najbolji u Srbiji…

Nešto kasnije, građen je i Otvoreni bazen. Piroćanci su ranije išli u Babušnicu, na Jermu, Zavojsko jezero... doveo je firmu "iz Niš", a vrednost radova najpre trista, potom oko 500 miliona.

I tu su bile svetkovine: direktni prenosi na TV, programi. Napravljen je i kafe bar. Ponovo je bila slična priča kao i sa Zatvorenim bazenom. Niko nema kao Pirot!

Na sva usta hvaljeno "Pirotsko more" - gradsko kupalište - brzo je otišlo u zaborav i propalo. Tamo se sada samo pliva za Časni krst.

Od tada do danas, evo ga i drugi direktor Sportskog centra (zašto Nešu zaboraviše?), bazeni su postali omiljeno mesto VV ekipe i sve što je moglo guralo se tamo. Teretana je obnovljena najnovijim spravama, još jedna u Hali. "Pločice na oba bazena klimave", piše mi jedan čovek.

Uz to, ako neko zna, koliko li je samo ljudi zapošljeno u VV miljenicima - Hali, Bazenu 1 i 2, Stadionu omladine, dobiće nagradu. Džabe kupanje…

Stadion omladine, znaju i psi u Novosadskoj ulici zašto je rekonstruisan. Četvrti kilometar trebalo je da bude smeštaj za kamp, ali je to puklo.

Zahvalni su ljudi što je ovo napravljeno, pre svih Gimnazijalci i klinci iz okolnih ulica. Teren na Šupu je propao, pa basketaši ovde traže svoje mesto. Da nije ona gužva sa folklorcima i po koja Tea Tairović, ne znam šta bi se drugo tamo događalo.

Za ovo vreme, zahvaljujući Evropi, dobili smo "veštak". Dugo nije bio primljen jer nije imao klupe za rezervne igrače i još neke uslove nije ispunjavao. 

VV više ne dolazi na utakmice Radničkog. Slabo ga ima na Stadionu. Doveo ga je Rajče drugi dan na Turnir za dečicu u fudbalu koji je bio odličan.

Kad parkira da zastane i pogleda Hotel, šta li pomisli? Pacovi, kažu, stanuju, prozori polomljeni, ružno da ružnije nema. Restoran - užas. Tu je skladište za binu Doma kulture, trska s plafona pala, u kuhinji propada oprema.

Gradski stadion je konačno, posle toliko godina, "kršten"! Dobio je ime čoveka koji je, paraleno sa Halom Teko 2, napravio tada moderan Stadion.

Tada je došao da sa Draganovim unukom otkrije ploču. Valjda su šteteli na slovima, ništa drugo osim Gradski stadion Dragan Nikolić.  

Glavni teren dugo je bio primer u Jugoslaviji, zahvaljujući Čedi i njegovom znanju. Još dva pomoćna i Hotel pored toga napraviše šnajderi! Kada se spremao da tu u blizini pravi halu i bazen, stupio je na snagu Zakon o zabrani neprivrednih investicija. Nije mogao čika Dragan da prežali.

Da li se, vi matori, sećate onih drvenih tribina, sedišta od dasaka, a ispod divlji ve-ce? Svlačionice su bile u kućicama na ulazu u Stadion prema Senjaku, od semafora levo.

Od dana kada je 1963. otvoren Gradski stadion i kada su napravljene one svlačionice, tamo je i dan današnji sve isto.

Priča mi pre neki dan jedan od fudbalera koji je igrao pre tridesetak godina. Ništa se nije promenilo, kaže.

Prvi maj je potom napravio i Hotel. Kakva je to ideja bila... ovde će dolaziti timovi iz Evrope na pripreme. Napravićemo bazen, teretanu za igrače za pripreme. Došao je jedne godine Fenerbahče, Toma Kaloperović ih doveo. Dolaziše neke selekcije Jugoslavije i Srbije.

Ovde je igrala reprezentacija Gvineje i postavila rekord od 12.000 gledalaca na Stadionu. Igrali su i Zvezda, Partizan, Hajduk, Vojvodina i svi bili oduševljeni.

Danas, potvrđuje mi jedan od fudbalera koji sada igra u Brzom Brodu, "i glavni teren polako propada, nije kao što je ranije bio".

Pomoćni "kavez" – katastrofa, skroz. Naselile se krtice, vrane... nikada gore stanje.

Na "Jedinstvu" ne igraju samo oni koji neće. Teren sa veštačkom travom je takođe prepun.

Jedino što je novo urađeno jesu sedišta sa naslonima na pokrivenoj tribini, ove kabine za rezervne igrače na glavnom i ona prostorija za konferencije za novinare.

Gradski stadion je pastorče.

Dolazila je Komisija za prijem. Nisu verovali kako je sve uništeno, kako mnogo toga nedostaje. Napravili su dugačak spisak.

FSS je sada uveo pravilo da klubovi koji ispunjavaju sve tehničke i finansijske uslove mogu da se prijave i konkurišu za Prvu ligu!

Bor gradi novi Stadion, u Brzom Brodu svi na nogama. Postavljaju reflektore, uređuju se tribine, teren, svlačionice. Leskovac, Zaječar, Loznica dobili nove stadione.

O projektu za rekonstrukciju Gradskog stadiona, sada "Dragan Nikolić", priča se nekoliko godina. Jedan funkcioner rekao mi je da pogledam spisak značajnih investicija za period 2024 - 2028. Stadion je pri kraju, negde na 17. ili 18. mestu. Ipak, ima ga na spisku, a vreme ističe. Da li će ponovo sve ostati na obećanjima?

Eto, ovo je tužna istina i zato mi je teško kada pišem, kada odem na Stadion, kada gledam kako novinar iz TV sedi na daskama, a papire drži na kolenima. Kabine za novinare su misaona imenica jer ništa nije kako treba. To nikome ne smeta, a novinar i ne traži bolje uslove.

Vraćam se na ono s početka. Pišem o ovome zato što sam ovde odrastao, što pripadam svemu njegovom i što Piroćanci znaju za bolje.

Ovo što mi je ostalo živeću nadajući se da će se vratiti prošli dani naših radosti! kada su bar ljudi bili – ljudi! 

Svuda, a naročito tamo gde smo se radovali pobedama...

Ponavljam, ljudi smo, gospodine gradonačelniče. Ne deli nas po tvojoj sujeti i pripadnosti. Nema potrebe, jer izgleda da je tako sa sportskim objektima. Jedni su u redu, a drugi potpuno propadaju!