"Poštovana Redakcijo Portala Pirot Plus online,

Poštovani građani Pirota. Imajući na umu da je odgovornost ključna obaveza koja stoji pred svakim građaninom naše otadžbine Srbije, a koja podrazumeva našu obavezu da damo svoj doprinos za njen razvoj, kao intelektualac osećam obavezu da iznesem svoj stav o putu i načinu razvoja Srbije i posebno Pirota. Namera nije nikava politička ideloška kritika bilo koga, već jedno viđenje „kuda i kako“.

U nekoliko nastavaka na Portalu Pirot Plus online izneću svoje tumačenje i viđenje, najpre potrebe i značaja izrade nacionalne strategije, a potom osvrt na razvoj Pirota. Svakako, osnovna namera je da se o ovoj temi od presudnog značaja za razvoj otvori rasprava i da dođemo zajedno do pravog rešenja."

Prilog broj 4: STRATEGIJA ZA GRAD PIROT - DA LI JE PIROT DOBRO MESTO ZA ŽIVOT?

Svaka strategija najpre polazi od preseka stanja.

Da li se Pirot razvija ili ne? Da li je Pirot dobro mesto za život? Za razumevanje stanja treba imati u vidu da razvoj u sebi uključuje tri dimenzije: rast (posmatra se samo kvantitativna dimenzija - što više), razvoj (kvalitativna - što bolje) i progres (za koga bolje, za većinu ili manjinu, a koji se najbolje pokazuje preko kvaliteta života većine).

Šta nam govore dostupni podaci o razvoju PIROTA?

Ako se pogleda prosečna plata, ona je iznad proseka Republike i to prvenstveno zahvaljujući stranoj kompaniji Mišelin -Tigar Tajers, koja je prema dostupnim podacima dobila subvencije od oko 50000 evra po radniku. Ono što je poseban problem sa ovim primanjima jeste što značajan deo primanja radnika odmah završi u kladionicama po kojima je Pirot jedan od prvih gradova u Srbiji (da li je i to razvoj?). Takođe, često se pominju i drugi podaci kao pokazatelji razvoja grada, recimo rekonstrukcija Doma vojske, izgradnja otvorenog bazena, asvaltiranje ulica i sl.

Oko ovih stavki moguće je takođe otvoriti raspravu. Najpre podsetiću na stav jednog od najvećih Srba (ne po rođenju već po ubeđenju) Ardžibalda Rajsa, koji je o Pašiću (masonu i sa sinom jednim od najvećih tajkuna u Srbiji) imao vrlo loše mišljenje, kada su mu rekli - da Ardžibalde ali Pašić gradi Srbiju, Rajs je odgovorio: „da gradi zato i tamo gde mu se lični interesi poklapaju sa državnim“.

Ubeđen sam da ova mudra, a tačna misao potpuno odslikava stanje u Srbiji i danas i gradnju u Srbiji i svakom gradu. Drugo, filozofija domaćinske ekonomije zasniva se na principu da se najpre razvija sopstvena proizvodnja a tek potom infrastruktura. Domaćin će najpre izgraditi dobru štalu koja će mu povećati prihode a tek posle renovirati kuću, prvo će kupiti traktor a kasnije auto... Treće koliko traje ono što se gradi? Posle koliko vremena se ponovo rade ulice i putevi, koliko se puta godišnje obeležavaju ulice...

Opet uzmimo primer Gimnazije, pre koliko godina je vršena njena rekonstrukcija i šta se desilo, fasada nije trajala ni dvadesetak godina i sada, jovo nanovo, ponovo u rekonstrukciju. Da li će neko i kada odgovarati?... Uzmimo još jedan primer izgradnja otvorenog bazena u Pirotu. Da li je Pirotu trebao otvoren bazen? Pirot je imao jedno od najlepših uređenih kupališta, gradsko kupalište sa protočnom vodom i uređenom infrastrukturom, a to je mnogo zdravije od bazenske vode koja se i hloriše i često izložena zarazama. Svađe onih koji su vodili grad i ljudi iz HE Zavoja koji tada nisu bili na istoj partijskoj liniji urušili su predivno kupalište i eto ideja gradimo sada bazen.

Dalje, suluda prodaja apotekarske ustanove. U Pirotu apotekarska ustanova traje više od 120 godina. Da li je to razvoj ako jednu takvu ustanovu uništiš i prodaš strancima? I za to neko treba da odgovara i naravno to treba vratiti Pirotu. Primera je mnogo, pomenuću samo još jedan. Pirot je imao i razvijenu autoprevozničku firmu. I nakon privatizacije Blenda turs nastavio je uspešno da obavlja ovu delatnost, kako u lokalnom tako i međugradskom saobraćaju, zapošljavajući značajan broj ljudi i ostavljajući prihod u gradu. I naravno neko je gore bio uspešniji u lobiranju (čitaj ponudio više novca) i firme koje nisu iz grada dobile su posao prevoza putnika u Pirotu.

Da zaključimo, statistički podaci često znaju da zavaraju, ako ih ne prati dublja analiza. Pravo stanje razvoja najbolje se pokazuje preko više faktora, recimo distributivne pravde (pravedna raspodela društvenog bogatstva) preko kvaliteta života i sl. Ovom prilikom pokazaću na primeru kvaliteta života putem nekoliko parametara:

Najbolji pokazatelj razvoja neke sredine su demografski podaci. Ako je Pirot dobro mesto za život, kao što često kažu zvaničnici, posebnom pred izbore, zaašto mladi beže iz Pirota? Valjda ljudi ne idu iz sredine gde se dobro živi? Broj stanovnika u Pirotskoj opštini se drastično smanjuje. Od 1981 kada je imao oko 70000 pirotska opština sada ima oko 50000, a za samo deset godina broj stanovnika smanjio se za više od 8000. Još opasniji trend je povećanje udela staračkog stanovništva. Statistički pokazatelji ukazuju da je svako četvrto lice starije od 64. godine. Na ove negativne trendove utiču više faktora od pogubne beogradizacije Srbije do loše lokalne strategije. Takođe, osim nekoliko sela gotovo većine sela u opštini su pred potpunim nestankom.

Zdrastvo. Pirotsko zdrastvo je takođe velikom merom urušeno. Od nekadašnjeg kvalitetnog zdrastvenog sistema, po nekim pokazateljima zauzimalo treće mesto u Srbiji, pogrešnom kadrovskom politikom, dovedeno je do stanja, da nema ko da porađa pirotske žene, da svaka treća ortopedska intervencija ide na korekciju u Niš ili Beograd, da nema neurohirurga i drugih specijalizanata i sl.

Obrazovanje se godinama urušava i u Srbiji i u pirotskoj opštini. Pirot je jedini grad ove veličine koji u Srbiji nema fakultet. O tome zašto Pirot nema fakultet i kako do fakulteta napisana je studija ponuđena i vlastima u Pirotu ali nema interesovanja za nju. Broj đaka i u srednjim i osnovnim školama se smanjuje. Zatvorena su mnoga odeljenja po selima a smanjuju se odeljenja i u samom gradu. Posebno je nezavisna situacija sa jednim od pirotskih brendova Mlekarskom školom. U Pirotu je otvorena privatna srednja medicinska škola Dositej, za koga su vezane brojne afere sa lažnim diplomama, koja ne ispunjava ni minimum uslova za akreditaciju, i koja delom uzima đake pirotskim srednjim školama.

Sport. Sport u pirotskoj opštini je gotovo potpuno urušen. Osim sportskog centra koji ima nekoliko dobrih akcija, posebno Božićnu školu sporta, svi ostali sportovi tavore. Od nekadašnjih sportskih giganata, fudbalskih košarkaških rukometnih, koji su bili u jugoslovenskim razmerama uspešni, došli smo do toga da se takmiče u nekim trećim ligama Srbije. Gledaoca na sportskim priredbama gotovo da nema

Zagađene vazduha. Često se vestima pojavljuje informacija da je Pirot jedan od najzagađenijih gradova. Odgovorna vlast mora da utvrdi ko je najveći zagađivač, i da li postoji cena zagađenja vazduha u Pirotu. Prema podacima znatno je upravo zbog zagađenja vazduha povećan broj obolelih od raka pluća.

Sutra objavljujemo peti prilog: KUDA I KAKO, MOJ PIROTE?

* Prof. dr Petar Anđelković