Portal Pirot Plus online realizuje projekat „Lučonoše“ koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije.

Projekat se bavi povratkom ljudi na selo u cilju pokretanja biznisa i oživljavanja sela. Medijski sadržaj u okviru projekta baziran je na isticanju pozitivnih primera ljudi koji su odlučili da svoju imovinu na selu iskoriste za sopstveni biznis u oblastima poljoprivrede i turizma. U pirotskim selima je mnogo takvih primera, ali nam se, nažalost, sela i dalje gase, a potražnja za smeštajnim kapacitetima i domaćim proizvodima je sve veća.

Glavni cilj projekta je afirmisati ljude koji žive i rade u pirotskim selima, koji su uložili u poljoprivrednu i stočarsku proizvodnju, bave se turizmom i imaju dobre rezultate u poslu, a planiraju dalji plasman robe i usluga. Takođe, kroz planirani medijski sadržaj ovog projekta cilj je i ukazati na mogućnosti i potencijale Stare planine i pirotske kotline za razvoj poljoprivrede i turizma.

Naši glavni sagovornici su upravo ljudi koji su napravili farme, uspešno se bave stočarstvom i proizvodnjom proizvoda od mleka i mesa, svi oni koji se bave turizmom u selima, koji imaju smeštajne kapacitete ili uređene površine za fakultativne izlete (ribnjake, bazene, etno kuće, ugostiteljske objekte…)

Vidica i Boban Stanković, ribnjak u selu Pasjač

Od Pirota do Pasjača ima oko 13 kilometara. Možda manje! Od Rasnice do Pasjača oko osam. Možda manje. Ovaj put, Vojska Jugoslavije radila je 1981. godine. Na delu od oko 3 kilometra. Asfalt. Ostalo je kamen, zemlja utabana, pesak duboke staze koje je voda koja se slivala ostavljala za sobom.

Taj nekadašnji asfaltni put, sada je nešto najgore što sam video u životu. Ne znam vi?!

U selo se ulazi nekim čudnim putem. Ma, puteljak! Kao kroz njivu. Tamo negde u "centru" na jednoj širini parkirani automobili i jedan kombi. Nema pirotskih registracija.

 ... Imao sam i šta da vidim, bogatstvo prirode, osetio rezak planinski vazduh, popio bistru vodu sa seoske česme...

A na "poslu" u ovom neobičnom selu, smeštenom, šćućurenom izmedju šumovitih planina, presečeno planinskim potocima, izvorima, imao sam i šta da vidim, čujem...

   Selo koje je širom otvorilo zenice. Sredjuju se kuće. Nekoliko porodica već čuva po stotinu ovaca. Vidica i Boban, jezero, ribnjak. Planiraju nove investicije. Jezero svo od izvora.

   To je bio moj cilj. Biće prilike da o drugim ljudima, povratnicima iz Beograda, Pančeva, ma ima ih sa svih strana, uskoro ponovo ispričam po koju priču.

    U centru sela, rekli su mi kod velikog gvozdenog stuba levo, naniže. Sve do livade. A potom ili okolo putem, ili kroz livadu, sve dole do jezera.

   Krenuo sam. Učinilo mi se da sam zalutao. Odjekivala su okolna brda. Zvao sam Bobana

To je  bilo za danas! Još uvek vidim onu "p'sjačku" lepotu u očima i svežinu vazduha u plućima. Toplinu osmeha ljudi. Čujem šum pasjačke česme...  Te noći, umoran, spavao sam bez uobičajenih snova u koje mi dolaze neki čudni ljudi!

 Za kraj, o Pasjaču, wikipedija je ispunjena detajima:

Pasjač se nalazi na oko 13 km jugozapadno od Pirota na obroncima Suve planine. Od Rasnice, udaljen je oko 5 km. Selo se tri puta pomeralo u ataru i dva puta se gasilo zbog bolesti čume. Najpre bilo u Rosulji, pa u Livade, pa u Bostaništu, odakle se, bežeći od bolesti, doselilo na sadašnje mesto. Prema jednoj legendi selo je dobilo ime tako što je kupina saplela putnika, pa ga on prokleo kao pasje mesto.. Druga legenda kaže da je Turčin sa konja gledao kako su psi na njegove oči rastrgli kurjaka pa ga prokleo kao pasje selo. Atar je pretežno pod šumom, goletima i pašnjacima i nema dovoljno dobrih livada i dobrih oraničnih površina.
Stanovništvo se uvek bavilo ovčarstvom, kozarstvom, prodajom ogrevnog drveta, kreča, a nekada i drvenog uglja.. Pasjačani su prodavali jagnjad, jariće, telad, krompir. Ogrevno drvo su tovarili na konje i magarce i prodavali ga u Rasnici, Barje Čifliku i Pirotu a na isti način su prenosili i kreč do mesta prodaje, koji su pravili u Leskovoj glavi. Za domaće potrebe proizvodilo se voće (šljive i kruške uglavnom) i povrće dok ratarske površine nisu mogle da pokrivaju potrebe u hlebu. Jedini izlaz je bilo pečalbarenje.
Pasjač, zaista selo koje je priroda darovala ljudima! (Izvor: Wikipedia)

***Stavovi izneti u medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Poštovani građani, vaše sugestije i komentare u vezi sa temom možete da nam pošaljete na e-mail adresu plusradio010@gmail.com