Boldirani kurziv

Da li je televizijska ispovest odgovor na poziv da podnese ostavku, ili novi pokušaj zamajavanja naroda?

Pre neki dan na Televiziji Pirot, Vladane Vasiću, prizivao si prošlost. Govorio si o istoriji, pominjao Vinstona Čerčila, podsećao na 1946. godinu. Izabrao si televiziju da govoriš o sebi. Ali, gradonačelniče, prošlost nije samo ono što želiš da ispričaš. Prošlost su i tvoji postupci. A - sadašnjost je ono što su građani Pirota dužni da pitaju.

Sećam se vremena kada si se pojavio na političkoj sceni Pirota. Mlad, nepoznat čovek, koji je predvodio Koaliciju za Pirot. Vremenom si učio politički zanat, menjao političke okvire, a ulaskom u Srpsku naprednu stranku dobio si dodatnu političku podršku.

Ne samo to! Vokabular je postao drugačiji, oko sebe si okupio mediokritete koji su te gledali pravo u oči, ne trepnuvši! Divili su se, a ti si to voleo.

Ali, šta se dogodilo sa čovekom koji je nekada govorio u ime lokalne koalicije?

Moj utisak je da si s vremenom postao simbol vlasti koncentrisane u jednim rukama. Čovek čija je reč, kako su mnogi doživljavali, postala važnija od institucija i ljudi koji bi trebalo samostalno da odlučuju.

Ko je postavljao direktore? Po kojim kriterijumima? Koliko su stručnost, iskustvo i rezultati značili, a koliko politička lojalnost?

Zapošljavao si uz uslov - članstvo u SNS-u.  

Pogledajmo tvoje "prioritete".

Otvoreni bazen, čija se cena, prema navodima koje treba proveriti u projektnoj i finansijskoj dokumentaciji, povećavala sa oko 300 na 500 miliona dinara. Sportski centar, čije je rukovođenje menjano. Gradski stadion koji traži ozbiljna ulaganja i ne ispunjava sve uslove za viši takmičarski rang. Nekada kvalitetan travnati teren koji propada. Pomoćni teren koji se ne koristi. Hotel u sklopu stadiona koji je prepušten propadanju.

A Radnički? Nekada ponos grada, danas klub čiju sudbinu ne smeju da određuju partijski interesi i improvizacija.

Dok si organizovao predizborna veselja, krkanluke, po gradu su se mogle videti divlje deponije. Dok se ulaže u atraktivne sadržaje, ostaje utisak da se problemi građana ne rešavaju istom brzinom i odlučnošću.

A mediji?

Ko je i kako odlučivao koji mediji će dobijati novac iz gradskog budžeta? Zašto je Ani Press, sa svojim radijom i portalom, godinama ostajao bez sredstava na gradskom konkursu za radio-projekte? Zašto su pojedini mediji dobijali podršku, a drugi bili ostavljeni da se bore za opstanak?

To nisu pitanja na koja se odgovara ličnom ispovešću na televiziji. Na njih se odgovara dokumentima, činjenicama i odgovornošću.

Tvoj prijatelj dr Cvetanović, gradonačelnik Leskovca, sazvao je Konferenciju za novinare. Juče, mislim. A - Ti?

Ti si iskoristio priliku da govoriš o sebi, svojoj politici, svojim rezultatima i prošlosti.

Umesto suočavanja sa aktuelnim temama, gledali smo razgovor u kojem je gradonačelnik mogao da predstavi sopstvenu verziju prošlosti i svojih rezultata, bez dovoljno vidljivog suočavanja sa neprijatnim pitanjima. Samo što niste zapevali slavodobitnu pesmu Ti, direktor TV i novinarka. Uglas!

Posebno je pitanje uloge novinara u takvom razgovoru. Novinar je tu da pita i ono što vlast ne želi da čuje.

Zašto je javnost dobila priliku da sluša tvoju verziju priče, na Televiziji koja živi od narodnih para, a nije dobila priliku da čuje odgovore na pitanja koja se ne uklapaju u tu sliku?

Vladane, istorija nije samo ono što ti o sebi ispričaš.

Zato, ponavljam pitanje: da li je ovaj televizijski nastup tvoj odgovor na javni poziv da podneseš ostavku?

Ako jeste, onda odgovor nije dovoljan.

I ovo da kažem! Pratio sam nedeljne Parlamentarne izbore. Prošao sam brojna sela. Gnjilan, Veliki Suvodol, Blato, Kostur, Barje Čiflik, Izvor, Krupac, Veliko Selo, Mali Jovanovac, Veliki Jovanovac, Trnjana...

Zamisli da sam krenuo u sela pod okriljem Stare planine?

Tuga! Mrak...

To su tuga i mrak o kojem govorim. Tuga i mrak napuštenosti, siromašne infrastrukture i života koji nestaje!

I - naravno, Poljska Ržana!

U selu iz kojeg potičeš vidim drugačiju sliku, sa infrastrukturom i uređenijim okruženjem. Ne zameram Poljskoj Ržani što ima više. Želim da i druga sela imaju uslove za život. Ali pitam: šta ste tokom svih ovih godina učinili da sela ne ostanu samo tačke na izbornoj mapi, mesta u koja se dolazi po glasove, a iz kojih ljudi odlaze jer više ne vide budućnost?

Gde su putevi, komunalna infrastruktura, ambulante, uslovi za mlade porodice razlozi da ljudi ostanu na svojim ognjištima?

Nije najveća nesreća kada se u selu ugasi svetiljka. Najveća je nesreća kada se ugasi život!

Ovo mi posebno nije jasno! Zašto si na kraju u svom televizijskom nastupu prizivao Čerčila i veliku istoriju? Zašto baš Čerčil? Zašto baš 1946. godina i priča o čoveku koji je pobedio fašizam, a zatim izgubio izbore?

Pirot nije London. Piroćanci nisu britanski birači iz 1945. godine. A pitanje tvoje političke odgovornosti ne može se rešavati poređenjima sa velikim istorijskim ličnostima.

Čerčil je otišao sa vlasti posle poraza na izborima. A ko će i kako oceniti vaše rezultate posle toliko godina na čelu Pirota?

Na kraju! Javnost ne duguje političaru divljenje. Političar duguje javnosti odgovore.

Građani imaju pravo na jasne odgovore o svakom slučaju koji izaziva sumnju, uključujući i navode koji se odnose na stanove u Pirotu na vodi, o šestom spratu zgrade na Senjaku. Da li su tvoje odluke o detajnoj regulaciji nekih "slučajnih površina" u gradu, jasna namera da se nekome omoguće nova bogaćenja?

Ne insinuacije, ne glasine, već dokumente, procedure i činjenice.

Gradonačelniče, javna funkcija nije privatna prćija. Grad nije ničije lično vlasništvo. Budžet nije stranačka kasa. Javna preduzeća nisu partijski plen. Mediji nisu dužni da budu zahvalni vlasti zato što im je dala novac koji pripada građanima.

Pre nego što si se pozvao na istoriju trebalo je da odgovoriš na pitanje koje se tiče naše sadašnjosti: koliko je sela za vreme tvoje vlasti izgubilo stanovnike, koliko je kuća ostalo prazno i šta je grad preduzeo da se taj proces zaustavi?

Javno sam te pozvao da podneseš ostavku.

Nisam to učinio zbog jedne izjave, jednog projekta ili jednog političkog sukoba. Pozvao sam te na odgovornost zbog načina na koji vidim tvoje dugogodišnje upravljanje gradom, odnosa prema kritičkim medijima i posledica koje je takva politika ostavila.

Ako veruješ u rezultate svog rada, imaš priliku da ih braniš pred javnošću, činjenicama i pitanjima svih novinara. Eno je tvoja TV Pirot, pozovi nas tamo da otvoreno razgovaramo!

Ako smete!

U suprotnom, ostaje pitanje koje si pokušao da zaobiđeš:

Kada ćeš preuzeti odgovornost i kada ćeš otići?

* Nenad Paunović, novinar

* Foto: Chat GPT