Kakav li ću "optimizam" danas da unesem u ovo moje "filozofiranje" ne znam i nisam siguran.

Duboko sam razočaran. Postoji jedan ozbiljan problem koji se više ne može sakriti, a to je Manifestacija i "slike o uspehu". Realnost se vidi na ulici.

Pirot, kao i mnogi manji gradovi u Srbiji, živi dve paralelne stvarnosti: jednu koja se prikazuje i drugu koja se zaista živi.

Na jednoj strani su zvanične priče o razvoju, infrastrukturi i uspesima. Na drugoj strani su praznine i ljudske slabosti, tuga i poneka suza!

Da muka bude veća, sve ovo i svi ovi često rade iz koristi, lažnog ubeđenja, ličnih ciljeva i potpuno relativne afirmacije.

Dugo traje neka čudna borba. Niski udarci, "tuča" za (pre)vlast.

Pod krovom internog, hirurgije, radiologije, odjeknu po neki jauci bola, muke, nestaju životi, izmiču iz ruku ljudi u beloj odori, svi napregnuti od silne želje da se sačuvaju ljudska bića!

A, ljudi u strahu zovu, pitaju...

Kako je ona pala, gde su nam lekari... pitaju ljudi osećajući nemoć, nesigurnost, misleći da se nešto uvek taji od njih.

Sa druge strane nam mašu klipovima, lepo doteranim. U glavnoj ulozi On, Kej i Nišava!

Bazen kao da je jedini na svetu, nema drugi! Akva park, Akva bar... rupe se krpe "udarnički". 

Za to vreme Suvodolci traže put, Srećkovčani put i vodu, Nišorci vodu...

Život naš nasušni.

I kada to ispričamo, kada vam pokažemo onemoćalu majku, krov koji će sledeći vetar da obori, stigne poruka:

Čika Nešo, nemamo za hleb, deca su gladna...

Na šta pomislite?

Na dva paralelna sveta koja, kada se sudare, onda onaj jači ispiše svoju istinu i ubedi vas da živite lepo i da su sve druge istine neka apstrakna vrednost.

A, vi do sledećeg dana u džepu skoro da nemate banku.

Paralelno se odvija i druga "bitka" – ona u medijima. 

Na primer, na putu za... u nedelju je došla Ona. Pratilac je bio željan da pokaže i da se dokaže, a glavni gledao sve oko sebe, srećni zbog dragog gosta, čekajući da nastave put pod strehu.

Pripremio sam se. Pitanje jedno, drugo, treće.

Držači mikrofona, kamera, telefona i dalje su samo čekali kraj.

I siđoše nizbrdo, ispečeni vrelim letnjim suncem. Kakva "žrtva"!

Onda su otišli da spreme izveštaje, malo zloupotrebe AI i tako svojim čitaocima spreme razglednicu.

Na Portalu sam pokazao sve ono što sam želeo i pitao. Ostali – ne.

Sutradan još jedna igra ovog posla. Ponovo Konferencija za jednog čoveka koji je pitao i preostalo dvoje koji su samo pojavili.

I sve to za 3.2 miliona. I sve to za 27.5 miliona vaših para od naplaćenog poreza.

Druga paralelna stvarnost!

Budim se jutros i osetim neku tugu, osetim grižu jer svakog dana solim pamet o karakteru, o poslu, o autorstvu, o profesiji koja je meni najlepša na svetu, jer ovom narodu svakodnevno moramo dati samo istinu.

Za to vreme oni drugi su bezbrižni, mirno čekajući platu, pozitivno poslujući svake godine, omamljeni skutima njegovim, ispisuju neku već napisanu priču.

Bio jednom jedan On i njegov grad koji ima najlepši Kej, najlepšu Nišavu, najlepši bazen i gomile asfalta rasipane po selima poslušnih kmetova.

I ta druga strana, ta druga istina i stvarnost bi da se odmetnu i pitaju: ko smo to mi što pognuti živimo u straćarama, nemamo za hleb, čekamo da poteče voda, hodamo poplavljenim ulicama, čekamo da nam naprave makar malo puta kako bi se osećali ljudima?

Ko smo to mi, zabrinuti za lekara, za lek, željni da ugrabimo malo zdravlja. Imamo pravo, zar ne?

Ko smo to mi što nam kao pastorčad daju malo, samo da bi rekli da su nam dali, dovedu nas do ruba egzistencije, da li nezadovoljni našom borbom za pravdu?

I, na kraju, ne tražimo milost. Ne očekujemo tapšanje po ramenima... samo da budemo ljudi dostojni svojih snova.

Nemojte zaboraviti, klipovi i slike prolaze. Kampanje i mandati takođe.

Šta kada treba da se konačno pogledamo u tekstove, u klipove, u lovu kojom je kupljena vaša sloboda?

U političku tribinu koja svakodnevno sviće na ekranu, na stranicama visoke tehnologije i palog uma?

Ostaće samo ljudi i istina koju su živeli. A njih, kao i mnoge, zaboraviće vreme i smestiti u neki ugao života da se možda ponovo zapitate: šta uradih, a tako sam hteo da budem slobodan!

Nisi, niste...

Realnost, ma koliko je dugo sakrivali, uvek pronađe način da postane glasnija od svake vaše trule i propale poslušnosti!

* Naslovnu fotografiju generisao Google Gemini AI