Ilustrovani boldirani kurziv

Bila je subota, 23. avgust, kada me je "žućko" povezao do obližnjeg naselja. Pitali su me meštani šta se desilo da nam tako uređuju naselje...

Šta se desilo, videli ste ako ste bili, ili ste čuli ako vam se nije išlo.

Dobro! U povratku sam sledio svoje pravilo broj jedan: Nikada se ne vraćaj s jednom temom.

Tu odmah desno, kada izađete na ravan drum koji vodi za Planinarski, ušao sam na parking u želji da se probijem do obale Gradašničke reke i pokažem vam možda i najveći spomenik nekulturi, prostoti, primitivizmu...

To je delo jednog našeg "pećinskog čoveka" kako su ga zvali beogradski novinarčići, slikali i prikazivali svetu. Od smeća i trnja nisam mogao do obale, ali, ipak sam nešto uradio.

Nemam nameru da dodajem, da mi ponovo ne pišu otvorena pisma, ali, da ovo još uvek ne smeta nikome ne govori o njemu (mogao je ovo i ispred glavne Pošte da napravi), govori o njima.

Tu prolaze deca za školu, tu je reka, smrad, prljavština, zaraza.

Druga tema:

Nekada, ne tako davno, doživljavala je Ona (robna pijaca) ili On (Buvljak) česte seobe.  Poslednja bila je ovde. Tu se skrasio/la.

Kako je prodaja "sa zemlje" napredovala, proširila se i na pijacu u Tijabari, a kako je briga o "socijalnim slučajevima" bila "sve veća" to je On ili Ona – nestao/la.

Tražila se nova, rezervna varijanta i to je, navodno, postao nazovi "socijalni buvljak".

Nije to sve, ljudi. "Uspešno" se čuva i odoleva vremenu, najstariji oblik "buvljak sa zemlje"!

Imam, za kraj, predlog da njih Dvojica dođu ovde, postave se "u senću" i naprave neodoljivo lep "Buvljak stori"!

Kako je dobro mesto... u gradu s buvljacima...

Aferim!