Da odmah kažem, tumačite vi kako smatrate, ali ovo je moja dobra volja i dobronameran predlog. Smatram da treba da se još jednom, ranije sam o tome pisao, sve ponovi.

Jeste da ulazimo u godišnja doba kada će to biti manje bitno, tek idu i proleće i leto.

S jeseni kada su kiše, za zimu kažu da će biti hladna, ovaj prostor ionako neće biti zanimljiv. Kada grane proleće, kada trava ozeleni i kada bi vaspitačice da decu izvedu u park, onda to dobija neku drugačiiju formu.

Hajde da nisam zagonetan!

Vrtić "Prvomajski cvet" građen je u vreme Dragana Nikolića, vizionara u svemu, čoveka koji je imao ideju koju je realizovao. Po tome se razlikovao od svih drugih!

"Majka dolazi u prvu smenu, ostavlja dete u Vrtić, odlazi bezbrižna da radi, u dva odlazi po dete…", govorio je, sav zadovoljan, čika Dragan.

Vizija. Lepo!

Vrtić je građen na prostoru ove Fabrike i tu je, po zamisli stručnjaka, u vreme gradnje zasađeno drveće. Prava šuma!                                                           

Parkovi, cveće, ukrasno šiblje, "borovi i jele", umetnička dela. Paunovi, naravno!

Nešto kasnije, bilo je to 1975. godine, sagrađeni su Muzej, Izložbeni paviljon ili "Pečurka" i Vrtić. Vrtić je nekako "ubačen" u šumu drveća.

I bilo je tako.

Industrija odeće Prvi maj Pirot: LINK!

A, danas?

Muzej ili Dom kulture i "Pečurka" su posebna tema. Moj fokus je na Vrtiću "Prvomajski cvet", najvećem, slobodno i najlepšem vrtiću, ne samo u gradu!

E, tu smo.

Bio sam proletos u dvorištu Vrtića kada su se ono radile fasade i unutrašnjost ovog divnog objekta. U dvorištu sam razgovarao sa direktorkom Oliverom Vukovojac. I tada sam pitao kakvi su planovi da se dvorište bar donekle oslobodi šume…

Bilo je reči, ali… ništa detaljno i planski. Potrebno je mnogo toga!

Juče sam posle pola šest izašao na naš "Istočni Kej"! Da mi prođe vreme do utakmice Zvezda – Benfika.

Setio sam se ranijih prigovora radnika, ali i roditelja dece da u parku nekadašnjeg Prvog maja, sve tamo do Ambulante, više nije kao nekada. Korov, šiblje. Sačuvaj me Bože, čega li sve ima ili nema!

Povučena je vlasnička linija između E Mirolja i ovog drugog dela gde su "Pečurka", proizvodna hala nekadašnjeg Mašinpleta, trikotaže. Taj deo od "Pečurke" prema Hali je okej. Uređen. Novi vlasnik brine! Ovde iza pečurke sve do ambulante i dalje je gusta šuma.

I sada ono zbog čega sam se odlučio na ovo!

"Prvomajski cvet" sakrio se u dubokoj  šumi! Ogromno drveće duž ograde. Unutra, u dvorištu takođe, mnogo drveća. Neka su vidim i posečena. Ostala tako!

Eto: snimih, rekoh, pokazah!

Sada treba očekivati reakciju. Ako ovaj "problem" dotakne one koji su pametniji i koji mogu na stručan način da objasne i odgovore na dilemu, bilo bi dobro!

Da li seći drveće, prorediti ili tražiti treće rešenje?

Da li u dvorištu napraviti male terene za sport, za igru?

Da li treba posejati travu, napraviti travnate oaze gde će se deca igrati, prošarati klupama?

 Da li treba postaviti igraonice?

Da li treba "pevati" onu pesmu iz Mjuzikla "Kosa" - Daj nam sunca?!

Koliko će deci sunčana jutra, lepo prepodne na vazduhu u predivnom dvorištu, prijati, biti još lepše?

Kako bi to objasnile arhitekte, ekolozi, stručnjaci za zelene površine, pedijatri,  profesori fizičke kulture…?

Na pametnijima iz ovog "dela života" je da odgovore, ako žele!

Dečica su u pitanju!