Danas sam nastavio da putujem udaljenim, ili zabačenim, selima pirotskog atara. Plan veoma ambiiciozan. Neću o tome. Neka ostane još malo da čeka kada krene gradski projekat "Napred u prošlost".

Pretpostavićete gde sam najpre bio. Volim taj kraj. Predivan. Krivine, šumoviti predeli u proleće i leto, pogled na Pirot i sve tako dok ne stignete do naše velike sramote. Zamislite s proleća ili leti, šumoviti predeli, visoravni i, čist vazduh…
A jutros …

Danas sam imao "tu sreću" gorela je "živa, večna vatra". Jedan čovek sekao je neko granje. Kada sam se vratio neki drugi sakupljao metalni otpad.

Ovo je bilo za "dobro jutro Pirote".

Kroz gust dim kotlina skoro da se nije videla, ni sneg gore na vrhovima Stare planine. Oni predivni šumoviti predeli s požutelim drvećem ispresečeni stazama skoro da se nisu videli. Ekologija! Čista "petica"!

Oni koji se bolje razumeju u ekologiju još dosta toga moći će da kažu. Otrovni materijali od guma i ne znam čega razgradjuju se, sve upija zemlja i… Eto toliko.

Taj predeo ostaje mi u srcu večito zbog lepote šumoviih predela, pogleda na prelepu pirotsku kotlinu, zelenu visoravan, obrise Stare planine. Kada ovako, kako ovog jutra doživim zbog svega različite "traume" onda mi zaista dodje da se duboko zamislim.

U redu ljudi, investicije da, bazeni, otvorena scena u dvrištu Arhiva i ne znam šta još, ali, ajmo malo izdjimo van grada. Ova deponija, da su sanitarni i ekološki inspektori i zaista to kako se zovu, već u ponedeljak bi bio dat nalog da krene sanacija. Isto sam video i na bivšoj deponiji iza Tigra. Ponovo neko tamo prosipa šut.

Nišavu i alternativni put put iskrivismo zbog te deponije, šta još treba da uradimo. Ova na putu za Prisjan, to je ipak posebna priča.

Pošto čuvena ekološka organizacija koja ima pristalice i u Pirotu (ORSP) brine o Rakitskoj reci i Gornjim Nedeljicama, iskreno, nadam se da će se neko od njih popeti na divnu visoravan prema Prisjanu i tražiti hitno uklanjanje deponije.
I ove večne vatre, naravno!