Tumačenja mogu da budu različita. Probleme ljudi razumeju na različite načine. Naravno, sve zavisi i od toga u kakvoj su situaciji.

Oni koji odlučuju, ljudske muke tumače na različite načine. Neki bi hteli, ali nema para. Drugi smatraju da ima važnijih problema. Treći ne žele da čuju, jer oni takve nevolje nemaju!

Šta smo mi razumeli?

Razumeli smo da četiri porodice nemaju osnovnu mogućnost, put do svojih kuća. To je krivudava staza koja vodi do rečice Sušice. Na rečici nema mosta!

Kada voda nadođe, problem je kako preći. Kada Sušica – osuši, onda se prelazi preko.

Kako doterati ogrev, kako kada ima vode da stari ljudi pređu preko da bi otišli do ambulante? Kako otići do prodavnice?

Eto, to je problem i zbog toga potpuno razumemo Miroslavu Radojković. Mogu neki da je kritkuju, ali, budite nekoliko dana na drugoj strani Sušice kada padne kiša i nadođe voda.

Miroslava je poslala još jedan svoj video. Hrabra, bez straha, snima i šalje. Pre tri godine, kako kaže, oterana je sa Deponije. Razlozi su čudni, pitaćemo direktora.

Video pogledajte OVDE!

- Nenade, evo opet da se obratim. Pisaću Vam i snimaću dok se neko ne seti da nam pomogne.

- Zvala sam jednu devojku koja radi isto u Mesnoj zajednici Krupac da je pitam da li hoće da nam izađu u susret da napravimo taj put kod Sušice.

- Ona je rekla da hoće ali da to nije lako i da nemaju novca. Fina devojka, ime joj neću spominjati.

- Dala sam joj moj broj da da Kmetici da me pozove da se dogovorimo i da izađe na teren da vidi put.

- Ona me pozvala nije, što znači da nema ništa od toga.

- Ljudi koji me vide isto mi kažu da put nećemo videti od kmetice.

- Struju i vodu imamo po kućama, samo nam fali taj put i jedna ulična sijalica pošto je mnogo mračno.

Miroslava, hvala Vam. Poštujemo vašu borbu. Da obećam, da ću narednih dana doći do Krupca.

Naravno da ću pitati odgovorne da li je u planu da se napravi put. Uh, asfalt, to je već previše, nasipan put normalne širine i neki mostić.

Za ljude, ljudi!