Samo dva, tri dana posle naše reportaže iz Vojnegovca, stiglo je nekoliko poruka, mejlova. Evo jednog. Mlad čovek, inženjer elektronike!

......................................................................................................

Poštovani,

    Čitao sam i gledao video priloge koje ste objavili nedavno o stanju puta i opštoj situaciji u selu Vojnegovac, pa sam rešio da se obratim povodom toga.

    Malo je reći da sam oduševljen Đininom inicijativom da promenimo naš kraj na bolje.

    Najpre da počenem od puta koji je asfaltiran 1970. godine i od tada samo krpljen.

     Veliki je problem doći do sela, tako da sva njegova lepota i potencijal ostaje u senci zbog ovako, kao što ste videli, katastrofalnog stanja puta. Ovde namerno stavljam akcenat, jer je to osnovna komunikacija sa ostatkom sveta.

     Promoviše se povratak mladih u sela i njihovo oživljavanje, zdrav život, organska hrana i slično, ali kada neki posetilac dođe u obilazak, pa i eventualnu kupovinu imanja, prvo što ga sačeka je izuzetno loš put. Neretko  se  dešava da ljudi imaju negativne komentare zbog toga i loše prve utiske o selu. Deluje kao da smo u nekoj zabiti, daleko od civilizacije, a ne svega 12 km od Pirota i  samo 3 km od magistralnog puta, koji su zapravo kritični.

    Ukoliko se stvarno želi povratak mladih na selo, seoski turizam i organska proizvodnja hrane, potrebno je da i Opština malo učestvuje u tom projektu i omogući pre svega prilaz selu. 

    U ovom selu ima dosta mladog sveta za razliku od susednih sela smo mnogo kako bih rekao življi.  Red  je posle toliko godina uložiti i ovde, a ja sam siguran da to ne bi bilo uzaludno potrošen novac.

    Mnogo mi je žao što stoje neiskorišćeni potencijali kao što je na primer moto-kros koji je svojevremeno izazivao veliku pažnju ne samo ljudi iz okoline već i iz regiona. Bilo bi lepo kada bi se ta manifestacija ponovo oživela, ali sada na većem i ozbiljnijem nivou, samim tim će se povećati interesovanje mladih za ovo selo kao interesovanja ljudi iz drugih sfera. 

    Što se tiče pejzaža, ovde ima svega na ne tako velikom prostoru, tu su blizu šume i brda, ali je blizu i ravnica i plodna zemlja koja je prilično teška za obradu, ali vrlo blagorodna.

    Moja sestra koja je diplomirani psiholog   udala  se  i preselila u selo i nijednog trenutka se nije pokajala što je načinila takav korak, što ogromna većina današnjih devojaka ne bi ni pomislila, a kamo li to uradila  nažalost, jer nisu svesne da lepota prirode, odsustva gužve i buke može biti prilično rasterećujuće i relaksirajuće.    Ovde se bukvalno čovek može rehabilitovati i dati sebi priliku da istinski uživa.

    Većinu svog slobodnog vremena provodim u selu, vikendom i deo svog odmora sam tamo. Po meni je to najkvalitetnije provedeno vreme. Malo radim, malo se rekreiram uglavnom nemoguće je da mi bude dosadno.

    Želim da Vam se zahvalim na izdvojenom vremenu i angažovanju da napravite kvalitetnu reportažu i dam podršku da nastavite sa radom.

   Sve pohvale.

Nadam se da će neko od nadležnih čuti našu reč, da će razumeti naše probleme i pomoći u njihovom prevazilaženju.

  Šaljemo poziv  mi mladi, gradonačelniku  Vladanu Vasiću, da vikendom dodje u Vojnegovac. Da popijemo kafu i popričamo o svemu ! 

 Siguran sam  da će nas razumeti i da će se uveriti u istinu Vaše reportaže i naše molbe !

Srdačan pozdrav,

Miloš Milošević, ms.inž.el.