Žuta zgrada pored Pazarske crkve uvek je meni, još od detinjstva, bila posebna, drugačija i draga! Tu su živeli "domci", kako smo iz zvali. Deca palih boraca. Znao sam ih više! Ostala su mi u sećanju dva: moj dragi Žile, Živorad Stanković, legendarni fudbaler i profesor pirotske Gimnazije, kao i druga pirotska legenda, Zoran Mitrović, rukometaš, učenik Ekonomske škole, kasnije trener, preselio se u Negotin gde je preminuo.

Još jedan izuzetni Piroćnac vezuje me za Dom. To je naš Urke, ha, još jedna legenda, kakav golman, akademski vajar, maestro, profesor u Učiteljskoj školi, kasnije u Pedagoškoj akademiji. Uroš i moja tetka Duša, Dušica Jonić, kasnije poznata srpska glumica Dunja Činče, bili su, tvrdim, najlepši pirotski par u istoriji.

Tu je Uroš imao Atelje.

Kako život ume da napiše romane.

U ovoj kući (zgradi, Domu kasnije i Internatu) jedan od najtalentovanijih Uroševih učenika, studenata, bio je Jovica Ilić. Kao najboljeg doveo ga je u svoj atelje da uči "zanat" i radi sa njim.

Uroš je mlad preminuo, ostao je atelje, ostao je Internat, a Jovica Ilić je krenuo svojim putem!

Često pomenem ovaj Dom. Nedavno kada sam radio "kameru", baš sam se po ko zna koji put pitao, šta sa ovom predivnom kućom. Odgovora nije bilo.

Na predlog moje ćerke, otišao sam u selo  Kostur. Tamo su utočićte našli Snežana, učiteljica u Staničenju i akademski slikar Jovica Ilić.

Tamo sam saznao ili čuo nastavak priče o ovoj žutoj zgradi, o tome kako su ih "žuti" 2010. godine oterali, rekavši:

Ma, šta vi činite za Pirot?

SUDBINE: Modus vivendi – Nena i Joca umetnik!

Naravno da nisam stao. Dogovor je postignut. Jovica i ja smo se juče oko 12 sati našli u našoj Redakciji i krenuli!

Gde je ključ?!

Vraćam se koji dan nazad. Posle razgovora u Kosturu, krenuo sam u istraživanje. Hteo sam da uđem unutra. Naravno, gde je  ključ? Pozvao sam Draganu Dragutinović, direktorku Odseka. Inače, ovo je nekada bila nadaleko čuvena Učiteljska, potom Pedagoška, zatim Visoka strukovna škola... Danas je Odsek. Kažu, nimalo više ne liči na raniju Školu, čak ni po broju studenata, predmeta. Ali, to je druga tema. Treba to i proveriti.

Direktorku, veoma ljubaznu osobu, zatekao sam u Nišu na ispitu. "Okej, čujemo se sutra"!

Sutradan je razgovor imao drugačiji ton:

"Zašto tek sada zovete? Imali ste i ranije direktore, zašto njih niste zvali", skoro da mi je odbrusila! 

Šta da odgovori novinar koji je pronašao posebne razloge za temu? Nisam rekao nešto posebno, samo sam pitao:

Gde je ključ, direktorka!?        

Ključ je, naravno, ovde. Za sva pitanja moraćete do se obratite predsedniku Akedimije.

I naravno, obratio sam se.

Poštovani,
Duže vremena već naši sugrađani pitaju čemu služi nekadašnji Dom dece palih boraca. Saznali smo da je taj prostor, svojevremeno, Opština Pirot dodelila za izgradnju Ženske zanatske škole. Kroz vreme ovaj objekat je postao vlasništvo najpre, da li Učiteljske škole, a potom Pedagoške akademije, i napokom Akademije TVSS odsek Pirot. Iz ove škole dobili smo informaciju da se ključ od objekta nalazi kod šefa Odseka Dragane Dragutinović. Pomenuta nas je uputila na Vas kako bi sa Vama ostvarili željeno.
Ovim putem pozivamo se na Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja, tražeći od vas da nam kažete u kakvom je stanju objekat, kakvi su dalji planovi, da li ćete dozvoliti da ova zgrada propadne? Napominjemo da su su ovoj zgradi godinama najpoznatiji pirotski uumetnici imali svoj atelje i tu radili.
Bez posebnih objašnjenja, pre više od decenije, naloženo im je da se isele.
Očekujući Vaš odgovor, u zakonski predviđenom roku, želimo Vam uspešan rad.
Da dodam, nama je potreban ključ od objekta kako bismo ušli zajedno sa direktorkom ili nekom osobom iz Odseka i snimili pravo stanje. 
Hvala Vam unapred!
S poštovanjem,
Nenad Paunović, novinar, urednik
Ani press Pirot

U ova dva-tri dana, dok se nisam sreo sa Jocom, malo sam istraživao istoriju ove zgrade.

Pomogle su mi osobe koje izuzetno cenim. Po znanju, pre svega.

Mila Panajotović, kustos Muzeja "Ponišavlje":

Negde imam u glavi da je to bila Ženska radenička škola i da je čini mi se pre Prvog svetskog rata izgrađena... možda grešim, moram da proverim...
Odbor opštine pirotske 1906/1907. je odlučio da pokloni plac kod Stare crkve pirotskoj podružini Ženskog drustva u Pirotu, ali samo ako služi za podizanje Ćilimarske škole. Tek posle 20 godina podignuta je namenska zgrada na tom placu i svečano je otvorena i osvećena kao Dom podružine i Ženske zanatske škole 29.12.1927.

Davor Lazarević, direktor Istorijskog arhiva, uspeo je da pronađe nešto malo, mada mi je rekao, "onako na prvu loptu" da pisanih dokumenata nije mogao posebno da nađe.