Živim sa tim i često sam vam govorio. Na srcu su mi priče o neobičnim ljudima, ili bolje, priče o ljudima koji su život "naslikali" na neki drugi način i tako napravili svoju bajku u kojoj žive.

Poznajem ih! Srećem tu po gradu. Kako se ono kaže, na "zdravo, zdravo" smo!

Njega znam još iz Prvog maja. Joca umetnik. Naočit čovek, s bradom, kao i svaki umetnik. Tih, uvek nasmejan, da čovek ne može da mu razume život. Pomalo tajanstven. Imao je porodičnu tragediju, nastavio dalje i neki osmeh, da li tužan, ostao je na njegovom licu!

Nenu znam kao dete. Stanovali su u "Zgradi", namerno veliko slovo, jer smo je tako zvali. Oficirska zgrada. Odmah preko puta naše kapije u Novosadskoj ulici. Porasla je, otišla nekim svojim putem. Učila škole i... vratila se, naravno.

Hajdemo u subotu, imaćeš neobičnu priču u još neobičnijem ambijentu, predložila je kćerka. Kćerka novinara, naravno!

Gde?!

U selu Kostur!

Gde, bre, tamo...

Bila je u pravu!

I... evo nas u Kosturu. Selo je sve poznatije. Bio sam kada je ono bilo asfaltiranje. Obećao predsednik, da li naredio, da se selo asfaltira. Obećao jednom našincu koji se vratio iz Francuske. I zaista, asfasltirao. 

Uh, nije samo sokak u kojem žive ljudi iz neobične priče, kako mi je Iva najavila.

I priča je ispričana. Neverovatna, neobična, drugačija.

Krenuli smo nazad. Auto je zapevalo, gde baš moju pesmu...

Dok smo se vraćali, pokušali smo da vam vratimo film.

I evo ga!

Ne mogu, nemam snage da bilo šta kažem. I zaista sam na trenutak bio u nekom drugom svetu zahvaljujući Neni i Joci.

Ne mogu da objašnjavam ni sebi, ni vama!

Moj predlog je da pristavite kafu, sednete i odgledate. Može i semenke, ili kokice. Svejedno.

Tvrdimo da će vam, kada odgledate reportažu, Nena i Joca biti prijatelji. Bliski vašoj duši.

Ma slobodno, javite se, primiće vas na kafu. Ne brinite dočekaće vas Života, Maks, Dona, Raka... neće vam ništa. Znate ono: psi koji laju ne ujedaju! A Šone, Okana Elmer, Zoe, Černa, Gluvać će vam se sve vreme umiljavati. Pevaće vam Ljuba iz kaveza. 

Za kraj, evo male izložbe iz Kostura.

Ukoliko vam se dopadne neka slika ili neko vajarsko delo, javite se, najavićemo vas. Kostur nije daleko!

A i Jocina domaća je super!

 Modus Vivendi – umetnost življenja.