Subota, 21. jun, posle 11 sati!

Da li navika, potreba ili rastanak s prolećem tamo gde je najlepše, tek krenuo sam.

Gradašnička reka, mostić, tijabarska strana Istočnog keja.

Za mnom ostaje Golemi mos' i ...

I, naravno - pesma:

Na pirotskom Keju 

Najlepše se diše

Jer on u to doba 

Najlepše miriše! 

Nastavio sam.

Malo je ljudi. Možda je rano! Možda miris prvih lipa nije omađijao njihovu dušu.

Ova moja uživa! 

Silazim sa Keja ka Bazenu! 

Lepo! 

Ova strana Keja skoro se rascvetala. Duže ih miluje sunce!

Na Bazen stižu prvi! Manje ih je! 

Možda je rano, ili im je ovaj vetar što "pirka" promenio planove.

Ulazim u Senjak, zatim niz Novosadsku. Zastao sam kraj naše kapije.

Uvek se setim majke i oca.

I evo baš za nju, tkala je ćilime da bi se školovala.

Tanja nije zaboravila to vreme kada je Pirot u svemu bio grad.

Evo simbolike tog vremena!

Evo me na Trgu. 

To je neki mali deo moje subote.

Subota, poslednja prolećna kada su cvetale prve lipe i u Tanjinoj pesmi tkao pirotski ćilim!