Mića i ja krenuli smo u "potragu" za svinjama gornjim delom sela prema Kamiku.

Pomenuo sam u dolasku da je put, ha, svakim mojim dolaskom sve gori i gori.

Asfaltirali su prema Kamiku, reče Mića i ponovo uđosmo u kola. 

Dole u selu, svako je od meštana pričao svoju muku. Gordana, sećam se, radila je u Pirotu godinama u jednom kiosku, pozvala je da vidimo baštu ispred njene kuće. U povratku sa Mićom svratio sam i imao šta da vidim.

Mića i ja nastavili smo dalje. Nije mi rekao, nastavio je vožnju. Izašli smo iz sela, prošli pored groblja i popeli se na brdo. 

Stigli smo na Mićin vinograd. Na obodu domaćin je napravio nešto nalik na kolibu, "dva sa dva".

Na krovu, boca s plinom, neka mala skalamerija i poveća cev.

Mića dolazi svaki dan da "puca"! 

U šali sam zaista pomenuo "zvučni top"! 

Lagano, neravnim, uskim šumskim putem izašli smo na glavnu "džadu" za selo.

Po dogovoru, Mića je parkirao ispred groblja!