Prošle subote tokom prepodneva nekoliko sati bio sam u Prisjanu. Osnovni razlog bila je prava "opsada" svinja i veliki problemi koje imaju meštani.

Kako se sa terena ne vraćam sa jednom temom, uvek nastojim da obradim još po nešto, tako sam i ovoga puta u ovom selu video, doživeo, istražio još neke detalje, za koje smatram da su toliko posebni, da bi trebalo da kod odgovornih izazovu reakciju.

U ovom istraživanju mnogo mi je pomogao Mića, čovek rođen u Prisjanu, živi u Pirotu, kako mi je rekao - preko 30 godina radio je u Bolnici.

Mnogo mu hvala!

Posle groblja, nastavili smo da obilazimo selo. Mići sam rekao da bih želeo da obiđemo još po nešto, kako bih detaljnije mogao da vam predstavim ovo, zaista po mnogo čemu posebno, selo!

A, to ćete videti u narednim blokovima, ovog nazovi serijala.

Kada sam ono prošli put bio u Prisjanu, bila je poplava, pažnju mi je skrenula velika zgrada. Tada su mi rekli da je to zadružni dom, ja bih ga ipak zvao Dom kulture, gde su tada bile i prostorije Mesne zajednice. Mnogi kažu da je to najveća zgrada u svim selima oko Pirota.

Zadružni dom, koji sam ja prekrstio u Dom kulture, posle svega što sam video, građen je 1951. godine.

Ko je gradio, projektovao, zamislio, alal vera!

Idemo! Mića napred, ja za njim.

Mića zna mnogo informacija, tako da je u pravom smislu bio i moj vodič, ja bih dodao turistički vodič.

Penjemo se u Zadružni dom! Najpre, Mesna kancelarija.

Nastavljamo dalje, sledi Biblioteka! Namerno veliko slovo! Pirot je tada bio pod brojem 1, Biblioteka u Prisjanu pod brojem 2. Pogledajte, da ne verujete!

Sala, video projektor, filmovi, koncerti, programi, igranke.... kako i ne bi? Prisjan je dve godine posle izgradnje Doma, dakle 1953. imao 1037 stanovnika i 176 domaćinstava. Po popisu 2022. samo 27. Danas, čini mi se da rekoše - 22!!!

Ulazimo u salu.

Izlazimo. Oko zgrade korov. Mića nastavlja, pokazuje mi prodavnicu. Obilazimo, imali su čak i malu salu! Iza ambulanta... mislio neko na sve!

Šta sad na kraju da vam kažem? Da ponovim ono što sam rekao Mići.

Kako smo mi bogati, kada smo bacili, zaboravili, otuđili mnoge vrednosti.

Jeste da su sela opustela, jeste da ima još ovakvih, sličnih ili manjih domova. Zaboravljenih!

Jeste da u Prisjanu žive 22 meštana. Da, ali, ako želimo da kako su usta puna mnogima kada kažu "da oživimo sela" onda hajde da ih obiđemo. Da vidimo šta je sve propalo, da pokušamo da nešto popravimo, pronađemo neku drugu namenu...

Da ne nabrajam sela gde se nešto pokušalo, uradilo ili se planira.

Uz sve to, videli ste kakva dokumentacija, šta sve propada.

Nije valjda da smo ostali bez prošlosti i da nas samo neke nove, savremene vrednosti zanimaju!

Sve ovo što sam video u propalom zadružnom domu, zaslužuje samo jednu reč: Sramota!