Smatrajući profesionalnim činom, u želji da izbegnem bilo kakve nesuglasice, naravno i da zaštitim zdravlje, koje sam baš tamo ugrožavao, uputio sam juče zahtev za akreditaciju, kako bih nesmetano pratio i izveštavao sa utakmica Radničkog.

Odgovor još uvek nisam dobio, nadam se da će to biti danas, ali je zato stigao komentar koji ću naravno objaviti. Ne zbog sebe, već zbog sveukupnog utiska o tome gde se trenutno nalazi pirotski sport i ko sve tamo radi!

..................................................................

Podrška

Gospodine Paunoviću, ovom prilikom Vam se javljam zbog podrške Vašem zahtevu za akreditacijom kao sportskog novinara, reportera, snimatelja itd.

Još kao dete sam slušao vaše emisije i prenose utakmica Radničkog,pa čak i sa gostovanja,na Radio Pirotu!!! Što se mene tiče,Vi ste jedini čovek u Pirotu koji onako iz duše i sa dušom radi za naš sport a pogotovo za fudbal i Radnički!!! Ne mogu da verujem da neko ko se tolko zalaže za pirotski sport i fudbal mora na takav način da se izbori za mesto koje mu pripada a s obzirom na sve što ste dosad uradili!!!! Na žalost,ovo vreme izrodilo je  to da na površinu konkretno u sportu,  isplivaju najgori,ljudi bez ličnih i profesionalnih uspeha i ambicija,sujetni i osvetoljubivi,deca nekih svojevremeno uspešnih roditelja,a sami su tolko glupi da sami ne mogu da egzistiraju pa se bave  sportom ili na kontu politike egzistiraju!!!!

Poslovica kaže: ničija nije gorela do zore!!!! Što bi rekli : i njihovo  će proći!!!! Pozdrav za Vas i Vaš Portal,jedini Portal gde mogu da se informišem objektivno i pravovremeno o dešavanjima u Pirotu,s obzirom da već neko vreme ne živim u Pirotu!!!!!!!

.......................................................................

Poštovani,

Najpre, drago mi je što se ne znamo jer bi zlonamerni Vaše reči, da je drugačije, komentarisali u svom stilu.

Kako bih i zaista zaštitio sebe, svoje zdravlje, a naravno i profesiju, odlučio sam se na ovaj zahtev. Napominjem da sam ovakve zahteve slao recimo Radničkom u Kragujevac, Borcu u Čačak, Čukaričkom u Beograd, Napretku u Kruševac, Vardaru u Skoplje, Spartaku u Suboticu, Inđiji u Inđiji, čak i Crvenoj Zvezdi u Beograd kada smo ono igrali na Marakani, Trepči u Kosovsku Mitrovicu itd. Galenika, Obilić, Užice, Podgorica, Priština... hoćete još? Skoro dve hiljade radio prenosa.

Kada sam dolazio na te stadione bio sam dočekivan uz veliko poštovanje, dobijao reportersku poziciju, kafu, sok. Ma i rakijicu, sećam se kada smo ono dobili Sevojno... pozivan sam na Konferencije za novinare u za to određenim prostorijama. Naučio sam u kontaktu sa tim divnim ljudima kako se poštuju novinari, kako je biti pravi domaćin, dobro organizovan klub...

 Sve sam video i bio sam ponosan.

Zato ne mogu da prihvatim da se dešavalo da ovde nailazim na katanac, da me vlasnik obezbeđenja hvata za vrat, da me neki zaduženi za bezbednost u Klubu po direktivi zalutalog čoveka iz prošlog vremena, još uvek administrativca, teraju kao da sam, oprosti mi Bože, neki neprijatelj.

Svašta sam doživeo, ali postoji nešto što oni nikada neće razumeti. Radnički je deo mog života, porodice. To je, naravno, moje osećanje. Međutim, ovaj sveti, časni posao koji iz ljubavi pre svega radim skoro pet decenija, ne dozvoljavam nikome da ga napada, vređa, ugrožava.

I na kraju, verujte mi, da postoje finansijski, organizacioni, kadrovski uslovi u našem Radiju, siguran sam da bih i dalje radio radio prenose.

No, neka sve to ostane samo moj život i moj odnos, ne samo prema Radničkom, već prema svemu pirotskom.

Sve mogu da mi zabrane, da me zaustave, ali ljubav i ovo znanje koje sam stekao, e to ne može niko!

Nadam se da će neko uskoro shvatiti da su Radničkom neophodni neki drugačiji ljudi, a ne oni koji su, pored ostalih grešaka i nesposobnosti, odlučivali o mom radu i dočekivali me tamo u onoj mreži na izlazu na teren namršteni. Nisam ja njihov protivnik!

Eno gde je Radnički bio, naveo sam klubove i gradove.

DA SE NE ZABORAVI! Radnički Pirot jedan od simbola grada na Nišavi !

Evo gde je danas!

Hvala Vam. Dodirnuli ste me u nerv, u dušu, u ljubav, u pripadnost gradu i klubu.

 Pozdrav!