Mogu ljudi za sebe da misle da su pravi, najbolji, da su uspešni... i to traje do prvog "ispita", koraka, kada treba sve to da potvrde.

Šta se onda desi?

Saznali smo da su jutros u prostorije Centra za socijalni rad došli ljudi da negoduju. Pakete je dobilo 50 porodica.

A mi, pitali su!

Ogrevno drvo su takođe dobili, navodno najugroženiji!

A mi, zašto nismo?!

Videli ste juče kako je "profesionalno" urađeno sve.

Videli ste odluku Centra za socijalni rad na licu mesta.

Videli ste i prilog koji je uradio novinar TV Pirot.

Pokazao sam samo neke od brojnih porodica kod kojih sam bio i koje žive u teškim uslovima.

Sinoć mi je prva pisala Monika Lazarević.

Potom se javila i Marina Marijanović! To je još jedna porodica koja živi u Krupcu. Letos sam u nekoliko navrata bio tamo. Bojan Pešić je obećao da će videti šta može da se uradi da ne padne krov.

Pitao sam sinoć da li se nešto promenilo.

Ništa.

Poslala mi je slike.

Pitao sam da li su je zvali da dobije paket!

 Nisu.

Jutros sam zvao Mariju i Nikolu. To je ona porodica na Sarlahu.

Nisu nas zvali.

Pitao sam da li se nešto popravilo u sobičku "četiri na četiri" u kojem žive.

Pisala mi je poruke i slala fotografije.

I tu smo stali.

Ma ne, nismo završili.

Pozvao sam broj 311-205. Centar za socijalni rad. Javio se ljubazan glas. Tražio sam Mariju Ćirić.

Zašto, pitala je. Marija je na godišnjem odmoru!!!

Objasnio sam zbog čega zovem!

Možete u pismenoj formi da se obratite direktoru. Nije ovde, izašao je!

Hvala, to sam znao, hteo sam da čujem samo neki detalj o kriterijumima!

Nisam dobio.

Pisaću naravno, već sam to pomenuo!

I tako se... ne, nije završilo, to se dogodilo danas!

Prošetajte Portalom, rubrika Sudbine, naći ćete još beskućnika, ljudi koji žive u užasnim uslovima!

Kada im čovek pokaže pravu istinu, koju su pokušali da sakriju, e onda...

Gde su!?

Neko je pitao zašto mi tako prolazimo!  Zašto nas Glavni "juri"?

Eto zbog čega!

A, šta da smo ćutali?

Ne biste znali za ovu "svetlucavu" teve priču i mladog direktora.

A ne biste možda znali ni za pravu ISTINU.

Eno je na Sarlahu u porušenoj kući gde žive Marina i Nikola. Eno je u Krupcu gde žive majka, ćerka Ana i sin Aleksandar. Ili, takođe u Krupcu, gde su Dinčići! Ima ih još...

Budite časni, ljudi, kada radite.

Svi su ljudi, svi su od krvi i mesa, svi žele da se makar okupaju, da imaju toplu vodu i toplu sobu...

Ako smo grad koji je dobro mesto za život onda u redu!

Samo niste rekli da li je za svakog građanina ovde tako.