Ne bi bilo to – to i da nisam otišao tamo, gde mislim da je ovih užarenih dana najteže. Zoran Boljčev reče pre dva dana da je u najavi 40 stepeni u Pirotu, upravo danas, u sredu!

Završio sam jutarnje "vežbanje" i, ranije nego što činim, krenuo "na lice mesta"!

Bilo je oko pola devet i temperatura je još uvek bila tu negde do 25 stepeni. Pristojno, može se!

Kroz Dečansku, levo ulicom iza Muzeja, pravo na Autobusku stanicu.

Majstore, može li se... promaja u kiosku spasava!

Taksisti otvorili vrata i pobegli preko na klupe u parku, čekaju retke mušterije. Na ulazu u zvanični deo Pijace, na kraju trotoara moj prijatelj, Braca iz sela Stajkovci. Pričaj, brate, kako ti je, "utepa" ga žega!

Nastavljam. Ona je uvek bila zanimljiva, još dok je radila tu u kućici Komunalca na pijaci. I sve tako nadalje. Ljudi, može li se.

Odlazim sa ukusom kupina u ustima. Vratiću se da kupim danas kada se vraćam s posla, ako gospođa bude još uvek tamo.

Guševica, poodavno je sakrivena u mrežu, ostavlja utisak da se unutra uveliko radi.

Žure ljudi ka pijaci da se snabdu dok nije zvezda opekla. Mada već "gori"! Idem tamo, gde sam mislio da im odgovoaraju visoke temperature - poslastičare. Konkurencija, jedna blizu druge. Kod jednih 50, kod drugih do mosta 40 dinara.

Prelazim preko Golemog mosta. Nišava mi deluje "ni na tam', ni na vam'"! Kao da se neka manja količina vode ipak ispušta. Nije to ona naša reka! Tu završavam priču.

Spas sam našao u redakciji. Sonja, Ivana i Bilja uveliko rade. Već je pola deset.

 Počeo je novi dan!

Još jedan na 40 stepeni. Tema je sve manje. Ostala su mi dva "iznenadna susreta"! Profesorka Vladislava Cica Kostić i travar pored Golemog mosta.

 Sutra ćemo.

Bežite u hladovinu i birajte reke, rečice, planinu, bazen... ili debelu hladovinu ispod   drveća u dvorištu.