Priznaću javno!  A jednog dana, uveren sam da će se istina pojaviti, kojoj se inače sada klanjam, pokušavajući da budem samo svoj.

Uostalom jedan sam od retkih koji i u ovim godinama, s obzirom da je natovaren sa hiljadu informacija, daje sebi za pravo da na život gleda iskustveno i da smatra da je u pravu, ne zato što je pametniji, već što ga je život naučio svemu i zahtevao da se oseća slobodnim, da kaže što mu je na um, da pokazuje na sve ono što nije dobro.

……………………………………………………………………………………

Ovde ću da stanem, o tome ću pisati sigurno. Ova Jovanova smrt, koja nije slučajna i nije samo rezultat njegovog zdravstvenog stanja, me još više podstakla.

I još ovo!

Piše mi ovih dana čovek koga ne poznajem. To što mi je rekao smatram surovom istinom.

Kakvo je vreme došlo. Novinari nisu više novinari, postali su evidentičari, zapisničari sa dogadjaja na koje ih zovu. Ne stide se što nemaju stav, već ih uhvate za nos i vode tamo gde će se svi glavni pojaviti. Kako žive i rade ti ljudi koji nemaju izgradjen stav , koji su sebi dopustili da toliko sidju nisko.

Drže mikriofon, stoje,ćute, gledaju ga u vrh očiju smeše se i žure u Redakcije da pokažu svoju privrženost .

 Smatram da je to muka. Da su duhovni zatočenici jednog vremena.

Reče mi čovek sve to, govoreći da će da prestane da čita novine, otvara portale, gleda televizije. Ove naše u Pirotu i one gore sa onim važnim frekvencijama .

………………………………………………………………

Gde li sam krenuo juče, Bog da me pita!

Mi smo jedina medijska kuća u Pirotu, koja je u Ministarstvu kulture ocenjena visokim ocenama. Dokaz, da su četiri od pet projekata prošli. A teme su svakodnevne, hrabre, aktuelne.

Lučonoše!

Serijal o ljudima koji su hrabrost uzeli u svoje ruke, sudbinu naravno, upalili luč i vratili se u selo da osvetle puteve i drugima. Ne samo da se vrate, već i da na dedovini zarasloj u korov, nastave tamo gde su starine od toga živele.

Pasjač. Boban Stanković, Psjačanin, koji je iskoristio prirodu, hektare svojih dedova i počeo da radi. O tome uskoro.

……………………………………………………………………

Bio sam hrabar i navodno informisan. Saradnici Vladana Vasića, tako oni to rade, obaveštavali su ga da je put prikrpljen, da se može do sela. Zadovoljan, obećao je da će se uskoro asfaltirati.

Neka se drugi ne ljute, ali, videćete, Pasjač je selo gde nema kuće da se nešto ne radi. Beograđani, Pančevci, video sam i jednog Nemca, odakle on, naši “Psjačanje” iz Pirot, svi se vraćaju . Čekaju ih guste šume, bistra planinska voda, izvori, jezera, vazduh čist.

 Čovek koga sam tamo upoznao priča mi

Imao sam pritisak 190 sa 110. Sada sam kao mladić. Ljudima preporučuju, onima koji otežano dišu, da dodju ovamo, vazdušna banja. U institute su analizirali kvalitet zemlje i rekli da ovakvog kvaliteta nema u Srbiji.

…………………………………………………………………………

 Nije ovo uvod. Ovo su istinite informacije. A sada evo i najbitnije.

 Ubedjen sam da Vladan Vasić, koga inače krivimo za sve, ovde nije prošao. Ali sam ubedjen da su mu ovi, imam jedan ružan izraz za njih, da bi dobili poene , ispričali sve najbolje. I čovek  poverovao.

Vladane Vasiću, gradonačelniče. Nisam ovo snimao zbog tebe. Ma jok! Imam obavezu prema Ministarstvu kulture, probio sam rok. Morao sam u nedelju u devet da upregnem ,,žućka”, da ga pripremim, jer ono prvi put kada sam išao, taksista jadan je ,,platio ceh,,

Ne brini, uredili su, idemo lagano, šapnem ,,žuletu”, potapšem ga po karoseriji i uz Božju ponoć krenemo.

I, ovde reči više nisu potrebne. Jeste da nisam mogao da izdržim dok smo ,,žućko” i ja bili na strašnim mukama, po nešto sam progovorio.

Stefan , naš dečko je imao težak zadatak da ovu gomilu snimaka, priredi u razumljivih desetak minuta, kako biste prihvatili da udjete u moje vozilo i, zamislite to, zajedno sa nama, vozite jednu od najtežih vožnji u ,,životu mome”. Sećate se one pesme Preradovića ,,Putnik”

Bože mili kud sam zašo…

Ništa neću dalje. Ako vam ovo nije dovoljno i ako niste svesni koliko ljudi želi svojim domovima i ukoliko niste svesni kakvo je to bogatstvo prirode, onda pogledajte ,,Lučonoše”, Neša Karapandža ih montira i razgovor sa gospođom iz Resnika koja se udala srećno za  supruga  iz Beograda rodjenog u Pasjaču.

 Vratili su se kući i sada su farmeri sa 200 ovaca, stotinama kilograma i više sira, mleka, jagnjadi hranjenih čistom pasjačkom travom.

A vi i dalje  pravite sajamske prostore i male scene pred nosom Istorijskog arhiva!