Ponekad mesto nestane iz pamćenja onih koji žive kraj njega, a ostane u pamćenju onih koji su o njemu čitali daleko od njega

Babina glava - mesto koje ništa ne govori

Kada danas krenete iz Bele Palanke prema Knjaževcu, put vas neminovno vodi pored uzvišenja Babina glava sa 816 m nadmorske visine. Danas Babina glava ćuti. A nekada je govorila jezikom karaula, puteva, telegrafskih žica i topova.

Strateška brava Ponišavlja

Videćete uzvišenje, centralnu tačku razvođa koje se prostire između Svrljiških Planina i Paješkog kamena, pa kada se nebeske vode izliju na nju polovina vode ode u Timok, a druga polovina u Nišavu. Ovo razvođe sa Babinom glavom se nalazi na severnom obodu Belopalanačke kotline, gde se sa jedne strane belopalanačka kotlina dodiruje sa Đuđevopoljskom kotlinom u nišavskom slivu, a sa druge sa Belopalanačkim Budžakom.
Od vajkada, još od antičkih vremena, preko ove vododelnice prolazili su putevi koji su povezivali Belu Palanku sa Svrljigom, Knjaževcem i dalje Podunavljem.
Svi su oni vodili preko severozapadnih strana padina Babine glave uz čiju levu stranu se nalazi izvor Jasen, kojim se začinje Svrljiški Timok, a nekoliko stotina metara vazdušnom linijom desno od puta 'Ajdučki kladenac. Prvi svoje vode uliva u timočki sliv, a drugi u nišavski.

I tako, kad pođete putem iz Bele Palanke za Knjaževac preko Kalne, ili se u Kalni odvojite za Midžor, ništa vas ispod Babine glave ne opomene da se tu da se tu odvijala jedna od značajnih bitaka Srpsko-turskog rata 1876. godine Na samoj Babinoj glavi postojala je 1876.g. turska karaula, koju je zabeležio austrougarski putopisac i kartograf Feliks Kanic. On opisuje kako se Mithad-pašinim putem stiže na plato Babine glave i „njegove okrugle karaule“. Tada je Babina glava važna tačka na komunikacionoj mreži Mithad- pašinog puta Niš-B. Palanka - Vidin.

Značaj bitke na Babinoj glavi u Srpsko-turskom ratu 1876.g

Zbog sveukupne strateške važnosti Babine glave glavnokomandujući srpske vojske i ruskih dobrovoljaca, ruski general M. G. Černjajev, je 1876. godine poslao, tada potpukovnika, Đuru Horvatovića, sa dve brigade i dve baterije topova, na srpsko-tursku granicu kod Pandirala, da zauzme tursko utvrđenje na Babinoj Glavi. Zauzimanje Babine glave nije imalo značaj samo za ovladavanje pravcem prema Beloj Palanci. U širem operativnom smislu, njime je ugrožavana komunikacija koja je povezivala Niš sa Sofijom i time otežavan dolazak turskih pojačanja u niško područje.

Zato Babina glava nije bila samo predvorje Bele Palanke; bila je jedan od ključeva pokušaja da se Niš izoluje sa istočne strane.

Nije ni samo komunikaciona tačka i opis jedne bitke. Ona je mesto pamćenja o trenutku kada je Ponišavlje nakratko postalo slobodan prostor i prostor srpskog prodora prema Sofiji.

Hronološki tok odvijanja događaja na Babinoj glavi u leto 1876.

19. jun - Koncentracija Horvatovićevog odreda kod Tijovca.
2. jul - Prelaz granice kod Pandirala.
3. jul - Zauzeta Babina glava.
6. jul - Pokušaj prodora ka Beloj Palanci.
9–10. jul - Promena operativnog težišta.
15. jul - Napuštanje Babine glave.
18–19. jul — povlačenje Knjaževačkog odreda preko Pandirala i Tresibabe ka Knjaževcu.

Ova hronologija govori da je posle zauzimanja Babine glave srpska komanda u više navrata pokušavala da iskoristi uspeh i prodre prema Beloj Palanci. Najozbiljniji pokušaj usledio je 6. jula: Đura Horvatović je sa Knjaževačkom brigadom krenuo prema Ak-Palanci, dok je dobrovoljačka grupa trebalo da preseče telegrafsku vezu sa Sofijom. Ali samo sat vremena posle Horvatovićevog polaska, Černjajev je opozvao naređenje.

Posle dvanaest dana držanja Babine glave, 15. jula Knjaževački odred je napustio položaj i povukao se na Pandiralo.

Babina glava nije pala posle velikog juriša; ona je napuštena zato što se promenila strateška situacija srpske vojske.

Babina glava u evropskom telegrafu

Evropa je sa velikim interesovanjem pratila ovu borbu i pridavala joj poseban značaj. Bio je to, na svoj način, i mali telegrafski rat: vesti su stizale brže nego što je bilo moguće proveriti šta se na bojištu zaista dogodilo.

U mađarskom listu Alföld, broj od 7. jula 1876, objavljen je izveštaj iz Beograda od 5. jula, koji je zanimljiv jer prenosi srpsku zvaničnu verziju: da uopšte nije bilo srpskog napada na Niš kako su Turci tvrdili, već da je srpska vojska napala Babinu glavu, da je napad potpuno uspeo i da je utvrđeni turski logor sa celokupnom opremom pao u srpske ruke. Autor odmah dodaje da se kao posledica te pobede može očekivati zauzimanje Ak-Palanke.

U Hamburgischer Correspondent, broj od 8. jula 1876, nalazi se telegrafski izveštaj iz ratnog područja o Babinoj glavi u kome se kaže da je borba završena zauzimanjem utvrđenog položaja na Bainoj glavi uz procenu njegovog strateškog značaja: srpskoj vojsci se otvaraju mogućnosti ka Nišu i dalje prema Sofiji, odnosno ka Niškoj dolini i Pirotu. Navodi se da su Srske snage pretrpele više od 200 gubitaka i da su turske šančeve osvojili posle više od tri sata artiljerijske i puščane vatre. Šančevi se i danas vide na potesu Ravnište između Babinog kala i Kozje. U ovom navodu izveštač ne vidi Babinu glavu kao lokalni sukob. On odmah razmišlja u kategorijama: Babina glava → Niš → Sofija / Pirot.

A sada dolazi „telegrafski haos“. U Curierul de Iași, 14. jula 1876, stoji: „Telegrame multe și contrazicătoare...“, tj. „Mnogo i protivrečnih telegrama izveštava o neprekidnim borbama“, a među mestima koja se pominju izričito je Babina-Glava. Svaka strana, kaže list, tvrdi da je pobedila. Ovo pokazuje kako je Babina glava postala predmet međunarodne informacione borbe. Iz hronologije se vidi da na terenu događaji počinju 2/3. jula, i da ih već početkom jula — telegraf pretvara u međunarodnu vest. Sredinom jula, 14. jul — vesti su već protivrečne; Babina glava je postala jedna od poznatih tačaka rata.

A onda se priča okreće - Španska Gaceta de Madrid, u broju od 8. avgusta 1876, retrospektivno piše da su Srbi, pod Černjajevom, bili potisnuti sa položaja kod Palanke, odnosno „desalojados de la posición de Babina Glava“ — izbačeni sa položaja Babine glave.

Finska slika sa bojišta Babine glave

I sada dolazi nešto posebno: - „Bitka na Babinoj glavi“ (Babina Glavan taistelu), ilustracija objavljena u finskom ilustrovanom časopisu Suomen Kuvalehti, 30. septembra 1876, str. 5; digitalizovani original koji čuva Narodna biblioteka Finske.

To je svedočanstvo da je bitka na Babinoj glavi već u septembru 1876. godine ušla i u finsku ilustrovanu štampu. I to je nešto posebno— jedan događaj iz Ponišavlja ušao je i u evropsku vizuelnu memoriju svog vremena.
Babina glava nije izgubila svoje obeležje, jer ga nikad nije imala, ali je sačuvala svoje svedoke.

Jedan od njih je evropska štampa. Drugi je finska slika. Treći su vojni izveštaji. A četvrti — sam predeo.

Početak vojne karijere vojvode Stepe Stepanovića

Prema biografskim svedočanstvima, budući vojvoda Stepa Stepanović, tada pitomac Vojne akademije, stekao je na ovom ratištu jedno od svojih prvih ratnih iskustava

Trideset i devet godina posle Babine glave, 1915, isti taj mladić postaće komandant Druge srpske armije koji će u Ponišavlju organizovati otpor, od napada Bugara nišavskom dolinom ka Nišu. Spoljašnju odbranu Niša postavlja u Ponišavlju sa predstražama na Špajskim položajima.

Godina 1877.

Godine 1877. Babina glava je dobila drugu priliku. 17. decembra Knjaževačka vojska pod komandom potpukovnika Jevrema Markovića ponovo je zauzela ovaj strateški položaj. Sedam dana kasnije, 24. decembra, oslobođena je Bela Palanka. Bio je to je prvi grad na jugoistoku Srbije koji je oslobođen u drugom ratu Srbije sa Turskom od 1877.

O kulturi sećanja/pamćenja

Sada, kada obližnja sela, Babin Kal, Kozja, Vitanovac nemaju više stanovnika i nema više ko da prenosi sećanje na ovu bitku kojoj je Evropa na kraju 19. veka pridavala veliki značaj, da li treba negovati to sećanje. Da li treba postaviti neko nemo kameno obeležje koje ume da govori. Istovremeno moram da se zapitam.
Ako se obeležje podigne — kome se podiže? Ako se ne podigne — ko će, osim istraživača i slučajnog putnika, znati da je tu, na Babinoj glavi, jednom bilo bojište koje je pratilo pola Evrope? Možda je upravo zato prvi spomenik Babinoj glavi — sećanje.