Od Pirota do Dojkinaca, ako ,,ga baš gazite,, ako ,,idete na trke,, trebalo bi da stignete za nekih 40 minuta. Možda malo više. Ukoliko vozite lagano i uživate u lepotama Stare planine, onda će vam biti potrebno nešto više od sat vremena. Još ako svratite na čašicu kod Pede na Vrelu.

Približavajući se Dojkincima, tu na stotinak metara ispred sela, poredjani već automobili. Gde uzan put, gde ljudi parkirali kako im je volja.

Momci koji su vezali traku preko ulice, da me nisu prepoznali, morao bih da lutam i tražim slobodnu livadu za parking. Nastavio sam. U centru sela, kako bi rekao Bora Čorba, ,,lepo uredjeni haos,,! Štandovi svuda okolo, a nasred sela nema mnogo ljudi. Jeste da su me neki ispratili na ,,čistom srpskom,, što sam im smetao, ali sam uspeo da prodjem i tamo nešto dalje da ,,uglavim,, auto.

Kada sam se vratio, kao da je gužva bila još veća, a štandova, nisam brojao, ali neka ih je bilo nešto manje od sto! I sve uradjeno s dušom.

... Ćirini, Kunćoni, Panini, Dućini, Katini, Vandjelovi, Popovi, Ganini, Kamčevi, Miljinci...

Ma ima ih još. Predivno! Svaki vlasnik štanda uzeo je prekor svoje familije, porodice. Da se ne zaborave koreni. A na štandovima svega. Imao sam utisak najmanje dojkinačkog krompira. Ali, nije bilo tako, bilo ga je. No, bilo je sukane banice, banice sa sirom, mesom, kupusom, ajvara, kolača, rakije, punjenih paprika, posnih i onih drugih, pogača od različitih vrsta brašna, čak i od heljde. Narod se tiska, tezge prepune, niko ne može da odoli.

U srcu naše lepotice, naše prelepe Stare planine u selu Dojkinci koje odoleva i iz leta u leto je sve bogatije, ljudima, na jednom mestu DAROVI NETAKNUTE PRIRODE!

Nešto mi pade na um, šta bi ovi iz velikog grada dali da ovo vide, okuse, ponesu...

Evo slika za uživanje.

Podne se približavalo. Oblaci koji se bejahu nadneli nad visove planine , kao da je Bog rasterao. Prijatno vreme.

Čekalo se svečano otvaranje i dolazak gradonačlelnika Vladana Vasića i njegovih saradnika. Grad, Turistička organizacija i Sportski centar su pomogli, oduševljeno nam je govorio vredni, uvek nasmejani i prijatni Ivica Veljković, od skora predsednik Mesne zajednice. Mlad čovek pun energije koji će pokrenuti već ,,razmrdano,, selo.

Okupljeni meštani sa zadovoljstvom su se rukovali i pozdravljali gradonačelnika.

Gradonačelnik Vladan Vasić i predsednik Mesne zajednice Dojkinci Ivica Veljković.

Prvi deo ceremonijala bio je posebno interesantan za učesnike.

Evo nagradjenih

Najbolji štand

Najbolja banica

Najbolja čorba od krompira

Potom je simpatična voditeljka pozdravila Ivicu Veljkovića ,,kmeta,, koji se zahvalio gradu, svima koji su pomogli, gostima koji su došli , verujući da će ova manifestacija još dugo živeti.

A potom, sve u centru sela pozdravio je Vladan Vasić, gradonačelnik, oduševljen atmosferom, rekao je da Grad neće ostaviti same Staru planinu i sela u njenom okrilju. Planinarski dom je izgradjen. Sve više ima uredjenih kuća za prijem gostiju. Život na Staroj planini dobija energiju. Poruke treba poslati ne samo Srbiji već i na sve strane sveta.

Potom, u pratnji Ivice Veljkovića, prema protokolu domaćina, Vladan Vasić je sa mnogo strpljenja, interesovanja i oduševljenja obišao štandove, pitao, interesovao se, ponešto i degustirao i dodelio svakom učesniku diplomu.

Teško je igrati se brojkama posle svega. Dok sam se na isti način i sličnim pozdravima probijao kroz centar sela, računao sam u glavi, da sam video više stotina automobila rasejanih kraj puta, u dvorištima, po livadama. Da je danas u srcu Stare planine u ovom žilavom selu Dojkinci bilo oko hiljadu ljudi. Ma možda i nešto više! Što učesnika, što gostiju, degustatora, dece, ali i onih koji su došli da pokupuju nešto za zimnicu. Krompir, ajvar, suve paprike, rakijicu, domaće...

I kada sam mislio da sam problem prolaska kroz centar sela rešio, avaj, na putu se isprečio džip. Parkirao čovek, otišao i, kako neko reče ,,zatvorio selo,,! Sva sreća čekanje nije dugo trajalo.

I kada sam izlazio iz sela, tamo ispred Brloga na onoj velikoj livadi sa leve strane imao sam šta da vidim. Bio sam oduševljen. O, Bože, živi naša Stara planina. Oko 500 ovaca!!! Pastir mi je samo potvrdio ono što sam mislio – Boža Dragić, naravno, najveći stočar u našem kraju. Čovek koji ustaje u četiri i odlazi da prodrema po mraku. On i njegova porodica rade danonoćno.

Sliku iz Dojkinaca, koju sam poneo kao nešto retko lepo što mi se desilo ovih dana, samo je upotpunilo ovo veliko stado ovaca.

Stara planina, čiji su vrhovi ,,upetljani,, medju oblake, imala je danas poseban dan. Došli joj ljudi u goste. Kada bi ovakvih dana bilo više i kada bi se ljudi u većem broju vraćali i bili kao Boža Dragić ili dojkinački ,,kmet,, Ivica Veljković. O, kako bi to bilo lepo! Ali biće, vraća se život na našu planinsku lepoticu!