Jeste bilo hladno ove subote, duvao je neki hladan vetar. Ono o čemu sam razmišljao prošle sedmice, želeo sam da proverim.  

Imao sam jasan cilj.  

Da posle svega što se dogodilo, vidim da li je neko u HE Pirot ili "gore" ( jer sve zavisi od njih gore), na bilo koji način reagovao, u nastojanjima da makar nešto promeni u odnosu na dosadašnje uslove, kada turbine rade. Da makar nekim gestom pokaže da  je bilo bolno sve ono što se dogodilo našoj devojčici!

Jeste da se pripremam i da ću ovih dana da napišem otvoreno pismo direktoru EPS-a! Zašto ne bih kada je naš pirotski interes da sve bude bezbedno, baš onako, kako nam je drago kada naša vršna HE  šalje struju u pikovima, onda kada je sistemu najvažnije!

To isto proslediću i Vladanu Vasiću, našem gradonačelniku, uz još neke dodatne dileme, jer se radi o bezbednosti naših sugrađana! Dece pre svega.

Neću bilo šta dodam. Evo šta sam na licu mesta rekao, snimio. Doživeo. Snimljeni materijal je mnogo veći, u montaži smo pokušali da izdvojimo ono najbitnije. Bio sam se baš ...

Na mostiću sam sreo dve devojčice. Sedmi razred. Dve ruže u rukama. Uznemirene. Dugo smo razgovarali. Biće mi drago  ako su sve razumele. To isto treba govoriti, stalno govoriti deci. Roditelji, nastavnici u školama... Doživeli smo još jednu tragediju, nije nažalost prva, da nam mladi ljudi gube živote u nabujaloj Nišavi.

Sve drugo što bih rekao, ponovio bih mnogo toga što sam ovih dana pisao!

Nije dobro da svi ćute! Sva izgovorena reč, svaki pokušaj da se stanje na Nišavi kada je velika, promeni, značiće mnogo za naše ljude!

  Neka i ova objava  bude još jedan naš pokušaj da živimo bolje i bezbednije!