Priče od maturantima pirotske Gimnazije 1955. koji su 15. juna okupljanjem u centru grada u bašti Restorana Kengur obeležili 70 godina od diplomiranja, završavamo kako smo i počeli.

Petnaestak dana pre susreta u našu Redakciju došao je organizator, Dragoljub Aleksić.

Žive nam bile, starine! Prvi posleratni maturanti naše, po ljudima velike, pirotske Gimnazije!

Od 164 maturanata, posle sedam decenija ostalo je njih desetoro.

Čuli ste njihova sećanja. Ostao je još samo Petar Pop Krstić, sa kojim ćemo razgovarati.

Poslednji, ali i prvi u seriji, je naravno Dragoljub Aleksić.

Neobična, setna priča. I ne samo to. Ubeđen sam da će mlađima biti za nauk. Ne u onom smislu da su oni nekada bili bolji od ovih danas, apsolutno ne! To na koji način se živelo u ranije vreme, kakav je odnos profesora i učenika bio, poštovanje, vrednosti i jednih i drugih, može samo da posluži da se i o tom vremenu razmišlja i traže dobri primeri.

Uspešnih generacija u pirotskoj Gimnaziji, moram da dodam i u drugim srednjim školama u Pirotu bilo je i biće. I treba ih poštovati.  

Samo to, da su autoritet profesora, rad i znanje učenika, disciplina i poštovanje vrednosti za sva vremena dovoljno svedoče da ostaju za sva vremena.

Javite se, komentarišite.

Zanimljivo će biti da vas čujemo!

Hvala maturantima za razgovore. Ostaće zauvek!